Почетак » Вести » Србија » Ђорђевић: Ђилас нема програм, већ само жељу за личним богаћењем

Ђорђевић: Ђилас нема програм, већ само жељу за личним богаћењем

Када је у питању један део онога што само себе назива некаквом „правом“ српском опозицијом (а што су, заправо, групице различитих интересних и марифетлуцима и мурдарлуцима сваке врсте склоних стручњака опште намене, нерадника и умишљених и сујетних незналица) – стара народна изрека – будале се не сеју, оне саме ничу – има своју пуну потврду.

Доказа који, свакодневно, потврђују ту народну умотворину има и превише, јер се ти лезилебовићи и припадници самозване „елите“, ти власници „инжењерских мозгова и успешни бизнисмени“, те „моралне громаде“, ти „принципијелни борци за људска права и слободе“, ти „слободни и независни интелектуалци“ (да не набрајам више све појавне облике те аморфне масе, којој је једини везивни елемент – мрзимо Вучића) – упорно труде да не прође ни један једини дан а да они не осмисле и јавности презентују неку нову будалаштину, поред оног обиља лажи, претњи, најогавнијих увреда и осталих бедастоћа које, такође свакодневно, изговарају.

И, сад, човек би можда и разумео да је неко онако, помало на своју руку, што би наш народ рекао – блесав, као и да је неко обузет патолошком мржњом према Александру Вучићу, па и да неко, рецимо, завиди председнику на успесима које постиже на свим пољима, па га та завист тера на то да измишља и лаже и прича глупости, све у нади да ће још неког успети да увери у то да је некада (док је тај што те глупости прича био власт) било боље – али како разумети вест у једном од медија (финансираним новцем опљачканим од грађана Србије) која, дословце, гласи: „Премијер лига сарадник Вучића и Телекома у рушењу демократије“?!

Или, рецимо, „вести“ које се сваког сата фабрикују на оном оспкурном порталчићу (којег тајкун овдашњи и политичар у покушају, Драган Ђилас, такође финансира новцем покраденим од грађана Србије) – а које, осим што су зборник лажи, увреда, клевета и нескривене, болесне мржње према Александру Вучићу и његовој породици – никога и ни о чему у суштини не информишу, већ су само огољена, гебелсовска пропаганда.

Истина о свему томе је врло једноставна: Потребно је што агресивније и бучније, свим расположивим средствима и на све начине, нападати Вучића. И њега лично (и његову породицу, њу нарочито, не би то додатно дестабилизовало председника), али нападати и оно што он, са успехом, ради (пре свега резултате у економском и сваком другом опоравку и напретку Србије, као и у борби против пандемије, али и храбру и достојанствену, мудру и државничку политику коју председник води када је у питању решавање проблема на Косову и Метохији).

Измишљати, лагати, вређати, претити, уцењивати, пљувати по сопственој земљи (нарочито пред странцима и у неким амбасадама, уз понизну молбу да им се, тој скупини згубидана и хохштаплера, омогући некако да се врате на власт, ако може – без избора, било би нужно и пожељно, јер чак и они, заслепљени мржњом и сујетом, знају да их грађани Србије неће) чинити све, без имало части и морала, само да би поново дошли у прилику да пљачкају Србију и њене грађане.

Да, да – само се о новцу ради. Нема ту никаквог политичког, економског, дипломатског нити било којег другог плана и програма, већ само жеља за личним богаћењем, за наставком бахате и осионе, штеточинске владавине – коју им је Александар Вучић прекинуо и коју им не дозвољава да наставе, без обзира на све притиске.

Ону будалаштину о Премијер лиги требало би овако схватити: Неће моћи Драган Ђилас да, својим „маестралним пословним талентом“, стекне прилику да зеленашки  препродаје рекламне секунде током телевизијских преноса утакмица, нити ће  тако стеченим новцем моћи да плаћа своје (са)раднике – како оне у медијима, тако и оне који се, кобајаги „принципијелно“, баве политиком (додуше, само у паузама од различитих врста привиђења, рецимо кокошака, виђених последњи пут кроз затамњена стакла једног Поршеа). То је суштина, позадина, наличје ове невиђене глупости о „рушењу демократије“ преносима фудбалских утакмица.

На исти начин би требало третирати и сва друга њихова саопштења, написе и тобожња „принципијелна“ реаговања, као и све „вести“ које производе њихови многобројни медији –  попут оне о рушењу зграде Пинка, како то најави онај што се залаже за некакву „лустрацију и реваншизам“ (на закону засноване, истиче с поносом, јер је то једна од ретких ствари до које је самостално, сопственим размишљањем, успео да дође) – иако је управо он први који би требао да буде лустриран, с обзиром на репутацију међународно познатог преваранта и перача новца у сумњивим трансакцијама.

Нема ту политике, понављам, ни идеологије, ни части ни морала, ни плана ни програма изашта, нема ту бриге за Србију и њене грађане, (али има презира и подсмеха, и према Србији и за њене грађане), нема ту ничега осим личног интереса и личне, болесне, и баш зато опасне, мржње према Александру Вучићу и свему што он симболизује.

Е, сад, зашто то најчешће има појавни облик будалаштине – за то постоје надлежне установе и стручни људи, иако, признајем, није неочекивано – јер шта друго могу они који никада ништа поштено и часно нису у животу радили, нити зарадили – сем да организују и спроводе сајам будала.

Зоран Ђорђевић

члан Председништва Српске напредне странке