Почетак » Вести » Војводина » Српска памет укључује вештачку интелигенцију и у пољопривреду
foto: FreeImages.com

Српска памет укључује вештачку интелигенцију и у пољопривреду

Када се у Србији прича о пољопривреди, поготово на оним местима на којима се о њеној судбини и одлучује, стереотипи о српском сељаку су још увек до те мере јаки, да и најобичнији конзументи средстава модерних комуникација пољопривредника у централном делу земље замишљају као мученика под шајкачом и опанцима шиљканима на ногама, док „северњака“ илити војвођанског паора виде као дежмекастог мелахоника обученог у беле, широке „гаће“ са све масним шеширићем на глави и влати пшеничне сламе у устима.

Не може се, истина, српски пољопривредник барабар носити са колегама из Холандије или Данске, мада му и није тако далеко по приносима, али они који се озбиљно посвећују аграру одавно возе тракторе и комбајне са ГПС навигацијом, користе дигиталне апликације па и дронове у праћењу производње, односно увелико се служе благодатима вештачке интелигенције у покушају да не само опстану, већ и унапреде своју производњу.

Да је вештачка интелигенција препозната као неизоставни део и српског аграра сведочи не само недавно отворена огледна дигитална фарма новосадског Института „Биосенс“ у коју су у оквиру програма „Антарес“ држава Србија и ЕУ уложиле 28 милиона евра, већ и бројни домаћи ИТ стартапи који су се окренули управо пољопривреди. Један од таквих креација српске памети долази из Сомбора, од ауторског тима „АБС дигитална платформа“, који је окупио Александар Маротић, широј јавности познат као кључни човек у довођењу ћерке фирме гиганта „Ферреро“ у нашу земљу, тачније у Сомбору оближњи Алекса Шантић, што је довело по праве експлозије нових засада лешника у Србији.

– Наша дигитална платформа се у суштини бави процесом оптимизације инвестиционог улагања у пољопривредну производњу са оценом финансијске ефикасности укупног инвестиционог циклуса – дефиниција је дигиталне платформе чије се решење, према речима Александра Маротића, ових дана пробија и на тржиште Источне Африке, односно Кеније, Танзаније и Етиопије – Платформа „АБС“ се у односу на сада постојећа решења истиче тиме што је лишена  људског, често субјективног, фактора у препоруци најбољег решења у инвестиционом циклусу али и процени ефикасности намераване инвестиције, пошто закључак даје аутоматизован процес, односно скуп алгоритама – наглашава Маротић.

Поједностављено речено, до сада познати дигитални алати намењени пољо-производњи на нашем тржишту су били окренути пре свега унапређењу саме производње у технолошком смислу, али „АБС дигитална платформа“, поред тога као интегралног дела, садржи и алгоритме који оптимизују инвестиције, било оне на дневном, годишњем или вишегодишњем нивоу. Корисници ове платформе се могу разврстати у два дела, односно са једне стране су пољопривредни произвођачи, док су са друге спољни, аутсорс сарадници, у виду финансијских институција, научних института, фондова, секретаријата, агенција, произвођача семена, хемијских средстава заштите, механизације..

– Дакле, пољопривредник попуњавањем универзалног обрасца изрази свој инвестициони циљ било да је у питању редовно заснивање проузводње, набавка механизације, изградња складишног објекта…  на шта аутосорсери, у оквиру свог редовног пословања, достављају могуће решења које нуде занитересованом пољопривреднику. Алгоритми ће, потпуно непристрасно, не фаворизујући никог од, да тако кажем, понуђача селектовати најефикасније решење за пољопривредника и доставити му потпуни извештај, који је додатно тако формиран да садржи све параметре који су нужни и приликом конкурисања за субвенционисање производње и за било каква додатна средства код финансијских институција – каже Маротић, према чијим речима оптимизација производње на овакав начин решава и присутан проблем да се за сваку фазу инвестиције тачно зна колико је она коштала, те да ли је и колико исплатива, што је до сада била „немогућа мисија“ у правој шуми бројних трошкова које изискује било која инвестиција.

Као пример може да послужи жеља пољопривредника да купи нови трактор. Након попуњавања упитника на платофрму ће у зависности од пружених података о величини поседа, квалитету земљишта, врсти производње, задужености, старости и врсти постојеће механизације као и низа других познатих параметара пристизати решења и понуде произвођача и увозника, али и банака, осигураватеља, агро института и низа других стручњака, које ће алгоритми „просејати“ и понудити најоптималније, најефикасније и за сељака најисплативије решење. Наравно, нико не очекује да ће се пољопривредник у сваком случају „слепо“ и у потпуности ослонити на вештачку интелигенцију, па на основу свог искуства, па зашто да не и наклоности, промени параметре из достављеног решења.

– Ако се унесу промене, алгоритми упозоравају, „пале аларм“ и уједно израчунавају последице по ефикасност укупног инвестиционог циклуса. На пример, ако се ради о инвестицији заснивања производње у ратарству пољопривреднику ће бити препоручено одређено семе, одређеног произвођача са тачно предвиђеном сетвеном нормом. Ако, из неких својих разлога, промени само сетвену норму, платформа аутоматски антиципира ефекте тог потеза и упозорава пољопривреднике на то које могу да уследе реалне последице по ефикасност, односно исплативост те промене у инвестицији односно производњи – тврди Маротић.

Милић Миљеновић/Дневник