Почетак » Вести » Србија » Српска лига: Низом економских мера помоћи мала и средња предузећа, како би се смањила незапосленост Србији

Српска лига: Низом економских мера помоћи мала и средња предузећа, како би се смањила незапосленост Србији

Београд, 6.4.2021 – Сама чињеница да је, према најновијим подацима Националне службе за запошљавање, у Србији повећан број незапослених за 3,9 одсто на међугодишњем нивоу, значи да је приватни сектор доживео највећи ударац због пандемије, што се аутоматски рефлектовало и на проценат становништва које је остало без посла, имајући у виду да у нашој земљи око 1,6 милона људи ради у том сектору, који уједно остварује три четвртине српског бруто друштвеног производа – изјавио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге (СЛ), истичући да је неопходно донети низ економских мера, како би се помогло, пре свега, малим и средњим предузећима у Србији која запошљавају око 940.000 радника.


Нису само мала и средња предузећа у Србији економски погођена због пандемије, него је то случај и у земљама Европске уније, јер мала и средња предузећа у ЕУ чине 99,8 процената свих предузећа, и обухватају две трећине запослених у Европи, што говори да је преко 60 одсто људи ради у приватном сектору – појашњава Ђурђев.
Туризам и угоститељство у Србији доживели су највећи ударац, јер само у овом сектору ради око 65.000 људи, а по природи ствари њихов смањен обим посла довео је и до повећања незапослености у целој држави – каже Ђурђев, додајући да су хотели, барови и ноћни клубови, по проглашењу ванредног стања међу првима били затворени, а да се странци који чине трећину гостију београдских локала, не очекују у већем броју у скоријем периоду, док с друге стране српски угоститељи имају сталне трошкове закупа локала и радне снаге.


Да би се побољшао животни стандард људи, обезбедио економски раст и смањила незапосленост, Српска лига предлаже да се адекватним мерама заштите све породице погођене кризом и да им се омогући посебна помоћ државе у тренутној епидемиолошкој кризи, затим да се промовишу нови пословни модели повезани са кризом, као што су новонастале службе за доставу или новооснована предузећа у нези и породичном раду, као и услуге чишћења, и на крају потребно је промовисати и алтернативне производне моделе како би се одржала економска инфраструктура – закључио је Ђурђев.

www.srpskaliga.rs