Почетак » Вести » Србија » Субвенција произвођачима специфичне врсте хране до 500.000 динара – у плану повећање на милион

Субвенција произвођачима специфичне врсте хране до 500.000 динара – у плану повећање на милион

Произвођачи органске хране могу добити субвенције за трошак сертификације до 500.000 динара у виду рефундирања средстава.
У плану је да се у наредном повећан та субвенција повећа на миллион динара, каже шеф Одсека за декларисање хране, шеме квалитета и органску производњу Бранислав Ракетић.

Он је казао Тањугу да је дуплирање субвенције важно због подстицања извоза наших органских производа. Имамо доста произвођача који имају велики број коопераната, између 300 и 400, а трошкови сертификације су велики, напоменуо је он. Додаје да су у ту рефундацију укључујени и трошкови лабораторијских анализа, које су неопходне за издавање одговарајућих сертификата.
Саговорник Тањуга каже да се домаћим произвођачима органске хране помаже на разне начине, као и у земљама ЕУ, како би били конкурентни на тржишту.

„Постоји цела лепеза подршке за те произвођаче. Имамо помоћ од 26.000 динара по хектару. Сточари који се баве органскин узгојом стоке имају олакшице у систему ‘крава-теле’ чак и до 55.000 динара“, указао је он.

Подсећа да су производи добијени по органским методама доста скупљи у односу на комерцијалне производе. Такође, скреће пажњу да ресорно министарство планира да подржи и мале произвођаче, а посебно оне који се баве производњом воћа. То су углавном произвођачи са малим поседима.

Ракетић сматра да би требало више улагати у органско сточарство, али радити на јачању домаћег тржишта органских производа.

„Нија суштина да помогнемо само са аспекта субвенција, већ да произвођачи млека, млечних производа, меса и други могу своје поизводе да пласирају у малопродајним ланцима“, навео је он.

Најављује пројекат са ФАО који ће произвођачима органског сточарства обезбедити пласман њихових производа.

У Србији има око 3.600 грла стоке органског порекла, каже Ракетић, одговарајући на питање да ли на тржишту има довољно органског меса. То сада покрива потребе потрошача.

„С једне стране треба подизати ниво обима производње, а са друге радити на повећању потражање том врстом производа“, појашњава Ракетић.

Према његовим речима највећи ограничавајући фактор за развој домаћег тржишта је незнање, јер када купац види да пише органско, нема пуно информација шта то тачно значци.
„Мораћемо да направимо промоцију, са медијима и трговинским ланцима, како би органску производњу приближили потрошачима“, додаје.

Такође, Министарство пољопривреде са колегама из института Биосенс ради на развијању платформе, коју ће бити база података о произвођачима органске хране. Појашњава са ће преко те базе података сателитским путем пратити које парцеле имају органски статус. На пример, када потрошач укуца реч шаргарепа у понуди ће добити све произвођаче који производе ову врсту поврћа.

Додаје да је главна одредница за купца неког производа пре свега његово порекло. Такође, Ракетић најављује и развијање органских производа путем интернета, тако што ће ресторани бити у могућности да понуде ову врсту хране. Коментаришући увоз хране које српско тржиште тражи, каже да је то храна за децу коју на годишње увеземо око 450.000 килограма. То је знак за наше произвођачима, истиче, да се позабаве тим сегментом производње.

Каже да је извоз смрзнуте органске хране увећан и поред кризне године услед пандемије ковида 19. Ракетић наводи да да је смрзнуте малине у претходној години извезено 6.614 тоне у вредности од 21.550.409 евра, што је повећање у односу на 2019. годину када је извезено 5.999 тона у вредности од 15.881.822 евра. Такође, доста је био увећан и извоз смрзнуте купине и то 3.490 тона у вредности од 5.150.660 евра колико је било предходне године, док је у извоз у 2019. години био 1.637 тона у вредности од 2.567.007 евра.

Када је реч о означавању органске хране, скреће пажњу да с, пре свега морају поштовати базни прописи, о декларисању, означавању и рекламирању хране, тако да сви обавезни елементи морају бити на производу. Додаје је на таквој врсти хране обавезан лого који је прописан, а у истом видном пољу треба да стоји код контролне организације. Такви производи су видљивији на полицама и потрошаци их лако могу уочити.

Ракетић сматра да се тренд око потражње домаће и увозне органске хране полако мења, те да је све већа потражња за органском храном домаћег порекла. Такође, по његовим речима главно тржиште органских производа су велике урбане средине. Највеће површине под органском производњом од око 8.600 хектара су у Војводини где се највише гаје житарице и у источној и јужној Србији, која је већим делом под ливадама и пашњацима и где је развијено органско сточарство. Шумадијски округ покрива површину нешту мању од око 5.000 хектара под органском храном и то углавном воћа.

Када је реч о укупној структури органске производње која се проштире на површини од 22.000 хектара у целој Србији, доминтне су обрадиве површине на којима се налазе засади одређених култура, док је један мали део под пашњацима, закључио је Ракетић.

Б92