Почетак » Вести » Србија » ШТА ДОНОСИ НОВИ ЗАКОН О ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ? Велике промене за труднице и оне који болују од ретких болести
pixabay.com

ШТА ДОНОСИ НОВИ ЗАКОН О ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ? Велике промене за труднице и оне који болују од ретких болести

СРБИЈА би половином ове године, тачније 1. јуна 2021. требало да добије нов Закон о здравственом осигурању, а тим поводом у току је јавна расправа о Нацрту који садржи измене и допуне овог документа. Овим документом први пут у правне прописе у Србији биће уведена дефиниција ретких болести, труднице ће због спречености да раде остварити право на накнаду без обзира на то да ли су им уплаћени доприноси, а пацијенти више неће морати да достављају потврду о боловању послодавцу, већ ће то уместо њих, електронским путем радити изабрани лекар.

Ако се овај документ усвоји, више не би требало послодавац да врши обрачун накнада зарада, већ ће то радити Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), који сада то само контролише.

Јавна расправа је почела 4. фебруара и трајаће до 28. фебруара. У њој могу да учествују представници државних органа, јавних служби, представници здравствених установа, стручна јавност, удружења и други заинтересовани учесници.

Дефиниција, па Регистар особа оболелих од ретких болести
Како се наводи у образложењима предложених решења за доношење новог Нацрта, указала се потреба за даљим унапређењем система обавезног здравственог осигурања, а која се огледа у одговарајућим решењима која се односе на остваривање права на накнаду зараде услед привремене спречености за рад услед болести или повреде, те се њиме предлажу нова решења којима се олакшава остваривање тог права осигураницима, као и самим послодавцима.

– Једно од решења садржано у Нацрту закона је и увођење дефиниције ретких болести по први пут у правне прописе у Републици Србији. Наиме, увођење поменуте дефиниције је спровођење једне од активности Програма за ретке болести у Србији за период 2020-2022. године са Акционим планом. У циљу спровођења поменуте активности, Радна група за праћење и координисање имплементације Програма за ретке болести једногласно је заузела став да се ретке болести дефинишу на начин наведен у Нацрту закона – наводи се у образложењу предложених решења за нови Нацрт.

Дефиниција ретких болести је, иначе, основ да Србија добије и регистар лица оболелих од њх.
– Како је поменута дефиниција основ, пре свега, за формирање регистра лица оболелих од ретких болести, који ће омогућити сагледавање учесталости, распрострањености, трајања, исхода, демографских, клиничких и других карактеристика лица оболелих од ретких болести, неопходно је да поменута дефиниција буде део решења садржаних у Нацрту закона – стоји у образложењу.

Иначе, ретке болести су оне болести које погађају мање од пет лица на 10.000 становника.

Ако Нацрт буде усвојен, труднице ће остваривати сва права из обавезног здравственог осигурања, без обзира на то да ли су им уплаћени доприноси или не.

– Предложено је да осигуранице у случају привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, остварују права из обавезног здравственог осигурања, без обзира на то да ли је уплаћен доспели допринос, дакле и право на накнаду зараде због привремене спречености за рад, а што није случај према важећем решењу. Наиме, према важећем решењу, у случају када нису уплаћени доспели доприноси за здравствено осигурање, осигураница, у складу са посебним законом, може остварити право на здравствену заштиту и права на накнаду трошкова превоза у вези са коришћењем здравствене заштите – објашњено је у образложењу.

Лекар шаље послодавцу потврду о боловању
У Закону би требало да буде измењен члан 17, који се односи на потврде о боловању. Наиме, предложено је да осигураник, односно члан његове породице не доставља потврду о привременој спречености за рад послодавцу, већ ће ту информацију електронским путем достављати изабрани лекар послодавцу.

– Чланом 17. Нацрта предлаже се брисање одређених одредаба у Закону о раду, а којом је била прописана дужност запосленог (осигураник) да послодавцу достави потврду о привременој спречености за рад у року од три дана, с обзиром на то да се овим нацртом предлажу нова решења баш у погледу те обавезе запосленог. Уместо њега, уз његову сагласност, информацију о привременој спречености за рад, послодавцу електронским путем ће достављати изабрани лекар – наводи се у Нацрту.

Такође, послодавац више неће обрачунавати накнаде зараде, већ ће то ради Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), који је до сада вршио ту контролу обрачуна, на основу података о уплаћеним порезима и доприносима за тог осигураника, а које добија службеним путем од Пореске управе.

– Тај обрачун, као и саму накнаду зараде, како је предложено, Републички фонд за здравствено осигурање доставља, односно уплаћује послодавцу у краћем року (15 дана), у односу на важеће решење (30 дана). На тај начин избегнуто је двоструко вршење обрачуна накнаде зараде и читав поступак је поједностављен – наводи се у образложењу предложених решења за нови Нацрт Закона о здравственом осигурању.

Постојећи Закону о здравственом осигурању примењује се од 11. априла 2019. године.
По окончању поступка јавне расправе Министарство здравља анализираће све сугестије учесника у јавној расправи и сачинити извештај у року од 15 дана од дана окончања јавне расправе.

Нов Закон ступио би на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењивао би се од 1. јуна 2021. године.

pixabay.com

Телеграф