Почетак » Вести » Србија » Како су нас драле банке и како су то судови забранили
Photo by Pixabay from Pexels

Како су нас драле банке и како су то судови забранили

Недавна потврда Врховног касационог суда да банке корисницима стамбених кредита незаконито наплаћују премију осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, отворила је питање шта то све банке наплаћују клијентима, а не би смеле или не бар на начин како то раде.

Провизија за обраду кредита, накнаде за праћење кредита, нелогичности повећање каматних стопа или у обрачуну затезне камате, примена вишег курса код отплате кредита, само су неки од случајева на које упозоравају у Удружењу банкарских клијената Ефектива.

Нова.рс на основу искустава грађана који су тужили банке и добили их на суду доноси прегледа онога што су банке наплаћивале клијентима, а нису смеле.

Провизија за обраду кредита

Суд је још пре две године пресудио да банка у поступку одобравања кредита, није смела да наплати трошкове обраде кредита, а да о структури истих није обавестила корисника, односно није му на јасан и недвосмислен начин предочила шта тачно чини те трошкове и која је њихова структура.
У удружењу Ефектива истичу да поједине банке још увек наплаћују тај износ, а да клијенти не знају шта тачно плаћају. Посебан проблем је било што је банка тај износ наплаћивала процентуално од висине кредита. Ту нелогичност је најбоље показало поређење два кредита, једног од 1.000 евра, а другог од 10.000 евра.

Банка је за оба клијента обавила исти посао реализације кредитног посла, али би на првом зарадила 10 евра, а на другом 100 евра, за потпуно исти посао. У Ефективи наводе да су бројни њихови чланови “добили банке на суду” због наплате ових трошкова.

“Проблем је што живимо у земљи у којој судови пресуђују да је неко понашање банке незаконито, а банке и даље настављају тако да се понашају, јер када ви у банци кажете да је нешто незаконито, они кажу: па добро тужите нас’. Ту део људи одустане јер неће да се повлачи по судовима или једноставно не верује да може добије правду на суду” истиче Дејан Гавриловић из Ефективе.

Накнада за праћење или администрирање кредита

Праћење, администрирање, тј. одржавање кредита, како се ова услуга различито назива у банкама, према правоснажној пресуди суда, подједнако је незаконито као и провизија за обраду кредита.

У Ефективи наводе да је у питању још дрскија пљачка корисника кредита, када је банка на месечном, кварталном, полугодишњем или годишњем нивоу, од дужника наплаћивала одређени проценат од преосталог дуга по кредиту.

“Посао тзв. праћења кредита, није услуга која се пружа клијенту, јер отплата кредита не зависи од некаквог праћења, нити администрирања” оцењује се у образожењу Ефективе.

Зарада на курсним разликама

У овом случајевима, како објашњавају на сајту Ефективе, банка је када је одобравала кредит исплату обављала по нижем нивоу курса (куповном, најнижем), да би касније отплата кредита ишла по вишем типу курса (средњем или продајном, који је највиши).
Ту су обештећења кредита које су поједини клијенти добиљали на судовима износили и до неколико хиљада евра.

Народна банке Србије је 2013. године чак наложила банкама да вишак новца који су наплатиле користећи ову формулацију, врате корисницима кредита тако што ће умањити главницу, али без затезне камате.

Наплата увећане затезне камате

И по овом основу грађани могу да туже банке, јер се у пракси дешавало да банка уговори неколико пута већу затезну камату од законом дозвољене, чиме је непрестано увећавала дуг клијента. Ова пракса је често била примењивана код клијената који су каснили са отплатом рата.

Наплата провизије за осигурање стамбених кредита код НКОСК
Банка је у овом случају наплатом провизије за осигурање стамбених кредита код Националне корпорације (НКОСК) осигурала свој пласман и то новцем клијента који плаћа ту провизију, а који није осигураник и никакву корист од тога нема, што је по аргументима наплата која је слична наплати провизије за обраду кредита.

Тешко је проценити колико су банке по билоком од ових основа узеле клијентима, а нису смеле. Износи које су поједини клијенти добијали на суду на име оштећења, зависе од више различлтих фактора, међу којима су висине кредита, временски рок у ком је спорна наплата вршена, како и евентуалне затезне камате које је суд пресудио.

rtv.rs

Нова