Почетак » Вести » Србија » Спасавање редова Костића

Спасавање редова Костића

Од када смо 15. јануара објавили петицију у којој захтевамо оставку председника САНУ Владимира Костића, а затим наредног дана одржали први јавни протест испред зграде Академије, имали смо бар два оглашавања Историјског одељења, саопштење Председништва и саопштење Извршног одбора, опструкцију покушаја одржавања састанка Одељења за друштвене науке и одбијање Одељења за језик и књижевност да сазове посебну седницу тог одељења на којој би се расправљало о изјавама господина Владимира Костића

Академик Часлав Оцић је у неколико јавних наступа изнео бројне проблеме који постоје у раду САНУ, а антологијским саопштењем огласио се и часни академик Пипер, који је уз академика Тешића потписао и петицију. Костић је у свом омиљеном Недељнику опет добио насловну страну уз прештампавање његових ахтисаријевских ставова о Косову, огласио се академик Варади, а од прозваних српских патриота огласио се академик Крестић. Академици Чавошки, Бећковић, Војводић, Арсић Басара, Данојлић и бројне друге патриоте и даље мудро ћуте и запањујући српску јавност чекају да олуја прође. Има и оних који се врло нелагодно осећају, али као дописни чланови морају да ћуте.
Све у свему ова и оваква академија, сем неколико часних изузетака, изгледа стоји иза оваквог председника и нема никакав проблем са ставовима које он износи о Косову, са његовим свођењем Срба у Црној Гори на мањину, са предајом Одељења за друштвене науке Тибору Варадију, и разним сличним тенденцијама које тамо постоје. Шта да се ради, академски додатак је око 100.000 динара, по разним пројектима се добија још више, а САНУ је недавно добила шест милиона евра за реконструкцију зграде и још толико за дигитализацију. Има академика који узимају од две до седам хиљада евра месечно. Кога бре брига за то шта Костић прича о Косову…
Академик Крестић баш то и каже. Костић, тврди Крестић, крши Устав, али и не чини ништа што је супротно интересима Србије и српског народа!? Он је, међутим, предузимљив и оживео је рад Академије (читај: доноси новац), и једно прича а друго ради!? Дакле то што Костић износи ставове који су у супротности са Уставом, који су у супротности са ставовима који су доминирали током сесије унутрашњег дијалога у Академији, који су некомпетентни, није никакав проблем јер је Крестић проценио да је он предузимљив и да једно прича, а друго ради. Алал вера за такву процену и такве критеријуме достојности председника Академије…
Обраћање господина Крестића такође је недостојно једног академика. Суочен са силним проблемима у којима се САНУ налази великим делом и због његовог деловања, он је одлучио да ме вређа, дефамира, и да ми подмеђе разне ствари. У свим бројним наступима сам и о њему и о свим овим људима говорио са поштовањем као о великим српским патриотама и научницима. Нимало иронично, нимало „провокативно“. Мој проблем и питање које поставља јавност јесте због којих разлога ови остали ћуте, а Крестић прибегава горњем софизму да одбрани опстанак Костића на челу САНУ? Коначно, они су ти који дезавуишу свој ранији углед бранећи неодбрањиво и ћутећи.
Крестић покушава да ме дезавуише тиме што би ме увукао у познати спор домаћих историчара око броја српских жртава у Јасеновцу и НДХ. За то сам апсолутно некомпетентан и у тај спор се не мешам. Но ко даје Крестићу за право да човека са којим се не слаже у том спору, господина Ђурића назива „Туђмановим следбеником“!? Је ли то мисли и за Срђу Трифковића или за Милета Бјелајца, који се не слажу са уобичајеним бројем српских жртава у Првом светском рату? Побогу, човече!
Што се тиче избора нових чланова Одељења за друштвене науке, пре три године је петоро академика из Историјског одељења било придодато овом одељењу и управо они су уз академика Чавошког одиграли кључну улогу у одлуци да се не подрже Антонић и Степић нпр. него Павле Петровић и Арпад Лошонц. У овом нашем малом селу сви знају да је господин Крестић сива еминенција овог одељења и да је он уз академика Суботића помогао да се изаберу управо другосрбијански кандидати које је промовисао председник Костић.
Изложба. Имао сам увид у колико знам једину рецензију изложбе коју је написао академик Димић. Она је позитивна и експлицитно каже да аутори и не морају да уваже ситне примедбе које је навео. Господине Крестићу, постоји ли друга рецензија и на основу чега је Одељење историјских наука донело одлуку да се изложба заустави? Можете ли да објавите записник са седнице да видимо шта се ту дешавало, ако не постоји негативна рецензија? Узгред, неоспорна је чињеница да су поменути амбасадори посетили Академију у новембру и да је након тога изложба трајно отказана. Неколико људи из Академије, и сам Ђурић тврде да та два чина јесу повезана.
Што се тиче општег стања Академије, треба прочитати интервју управо академика Крестића дат Новостима 2014. поводом његове књиге о, како он каже, антисрпском деловању САНУ. Он ту говори о томе како су друштвене науке потиснуте у запећак, о томе како се људи плаше због привилегија, односно воде политику незамерања, како им председник не да да се огласе поводом антиуставних одредби Статута Војводине (замените ово с Бриселским споразумом нпр.), како се у Академију улази лобирањем, преко кумова и пријатеља, а не преко резултата. (Неки тврде да и „кеш“ уме да помогне…) Па шта се то, господине Крестићу, променило од 2014?
САНУ је данас приватизована институција у којој господин Костић и њему блиски људи све контролишу и уз велика средства којима располажу усмеравају Академију у правцу који нема никакве везе с интересима српског народа и српске државе. Апсолутно су нетранспарентни механизми увођења нових чланова. Чини се да је господин Костић човек са високим политичким амбицијама и чини се да су фактички читава САНУ и њена кадровска политика стављени у функцију његових будућих амбиција.
Овај проблем ће се решавати када Србија буде у мањој мери протекторат него што је данас. Мора се смањити велики новац који се тамо усмерава и користи за корупцију, а ваљало би размислити и о ономе што је неколико екскомунистичких земаља урадило: да се распусти цела Академија и да се онда по заиста мериторним критеријумима бира ограничен број људи који ће ту бити због части, а не због пара.
Дотле, ваља се сетити једне речи коју наш народ користи у Црној Гори. Застиђе.

Печат