Почетак » Вести » Србија » Велики жупан Стефан Немања, све је како треба

Велики жупан Стефан Немања, све је како треба

Својевремено је било великих и ружних критика поводом изградње Ајфеловог торња. Постао је симбол Париза и једна од најбољих инвестиција у свијету. Можемо претпоставити да је било противљења и лоших критика у средњем  вијеку и приликом изградње манастира и цркава (Студеница, Високи Дечани, Грачаница, Велика Ремета, Девич, Зочиште, Крушедол, Љубостиња, Жича, Милешева…) – па народ тешко живи, а граде се грандиозни вјерски објекти. Данас, и вијековима Српство се због њих поноси и захваљујући њима сачуван је идентитет, а истински свијет се диви љепоти средњовјековних фресака (Бели анђео…) и манастира.

Потпуно је неважно да ли Велики жупан Стефан Немања држи крст или мач у десној руци. Крст има на прсима. Да на споменику пише преподобни Симеон Мироточиви можда би било смисла о томе размислити. Али, он у лијевој руци држи Хиландарску повељу која почиње „У почетку Бог створи и небо и земљу и људе на њој и благослови их и даде им власт над сваком творевином својом, и постави ове царевима, друге кнезовима, оне господарима, и свакоме даде да пасе стадо своје и да га сачува од сваког зла које би наишло на њега…“

И све је како треба.

Истинско Српство се радује „доласку“ Великог жупана Стефана Немање. Споменик великом жупану није случајно у Београду. Он као да је дио великог плана историје Српског свијета. Долазак Великог жупана Стефана Немање представља поновни почетак откривања Српског свијета, и то оног од почетка па до свршетка свијета. И без обзира што је српски народ, као носилац Српског свијета, мијењао своје име, он није мијењао своју историјску улогу у човјечанству, а која чини његов суштински идентитет. Та улога српског народа пролази кроз основне фазе. Оне су страдање, трпљење, отпор и побједа. Кроз вријеме се циклично понављају да би српски народ дочекао свршетак Свијета, остваривши своју улогу побједоносног народа, и то уз још мали број народа са својим историјским улогама. При томе се не омаловажавају улоге оних многобројних народа који су настајали и нестајали сплетом историјских околности, јер све је како треба.

Српски свијет подразумијева вјеру у Бога и тада он не одступа већ се достојно бори против налета зла, чинећи више добра него што други очекују од њега и хоће да му то признају. Међутим, када се окрене од Бога, Српски свијет  се саморазара и српски народ се дроби. Када се одступи од Бога, наши велики оци, наши свети, као да се повуку у страну и кажу,  добро, хоћете тако, хајде да видимо шта ће бити? И ето нам страдања… а онда када схватима и послушамо Божију вољу што је најбоље за нас, покајемо се и кренемо у отпор злу који доноси побједу над злом. И мање је важно да ли то страдање и трпљење траје 400 година као у случају Отоманске империје или 4 године као у случају усташко-нацистичко-фашистичке агресије и окупације, јер ће зло неминовно бити побијеђено.

И све је како треба, не само када је у питању споменик Великом жупану, већ је све како треба и када је у питању сваки човјек, сви народи, и сам Живот. Без обзира на грешке, проблеме, патњу, страдање… Јер све је по Божијој Премудрости и допуштењу. Зар би човјек другачије, а боље могао да уради, да устроји?!

Српски свијет цијени слободу и зна да је слобода избора, као могућност људског дјеловања истовремено највећа вриједност и највећа опасност. Захваљујући њој досежемо највише висине или најдубљи пад. Спашавамо се или не, и то у задатим околностима које су производ прародитељског, родитељског (крвних предака) и нашег гријеха. А наш гријех, слабост и врлине зависе од јединствене и непоновљиве личности (душе) и од терета и подршке произашле из дјеловања и искуства наших крвних предака које је меморисано у нашем мозгу. И свакако споменуте околности садрже искушења и дејства сила поднебесја и интервенцију Бога.

Без обзира на велике слабости, потешкоће и проблеме, због историјске улоге Српског свијета, који је пружио отпор против зла и то када је најтеже, и у данашње вријеме, када је угрожена и сама природа човјека,  Српски свијет пружа отпор неправедној глобализацији и одашиље поруку (можда и метафизички) и рањеној Европи – Добри човјече пробуди се, сви смо на једној страни у одбрани човјека.

И данас, српски народ је заслужио долазак Великог жупана Стефана Немање који најављује златно доба Српског свијета.

 

P.S. Не знам да ли је у Хрвата био неки велики жупан, али знам да је Република Хрватска административно подијељена на жупаније. Знам да и нови хрватски језик чува старе српске ријечи. Српски свијет треба да се поноси што његово благо други користе али се не смије одрицати тога блага.

 Бања Лука

Предсједник СНП – Избор је наш