Почетак » Вести » Србија » Ратари још чекају бољу откупну цену пшенице

Ратари још чекају бољу откупну цену пшенице

Морало би да се прода најмање још 600.000 тона да би домаће тржиште било колико-толико растерећено залиха у жетви

Прве пројекције за светску понуду и тражњу пшенице у овој економској години предвиђају натпросечан ниво трговине на тржишту житарица, објавила је Међународна житарска организација (ИГЦ).

Како ће ово утицати на српски извоз жита и чему могу да се надају домаћи произвођачи који још калкулишу чекајући бољу цену док време измиче и ближи се нова жетва?

Вукосав Саковић, из Удружења „Жита Србије” изјавио је недавно да се извоз пшенице одвија спорије него код кукуруза и до сада је извезено око 400.000 тона иако Србија у просеку прода више од милион тона жита годишње Како каже, прошлогодишњи род могуће је продавати до априла и у мањим количинама до маја ове године. После тога, пред жетву – тешко.

„У јануару је у Србији био нешто бољи извоз пшенице него у протеклом периоду. Фебруар ће негде бити пресудан и сматрам да треба искористити тражњу која тренутно постоји. Време истиче јер смо на само пет месеци од жетве. Кад имате пуно пшенице не смете чекати април да је продате”, каже Саковић за „Политику” и додаје да би било идеално да у наредном месецима извозимо по 100.000 тона пшенице, али је у том случају морамо продати у фебруару.

„Морали бисмо да продамо најмање још 600.000 тона да би домаће тржиште било колико-толико растерећено залиха у жетви. Мислим да то треба очекивати уколико постоји жеља власника пшенице да је продају”, сматра наш саговорник.

На питање да ли је могућ укупан извоз максималних количина од 1,2 милиона тона, будући да смо у заостатку, Саковић истиче да је то још изводљиво.

„Али да ли је реално, мислим да није. Мислим да ће то остати само на жељама”, каже наш саговорник

И други аналитичари попут Бранислава Гулана сматрају да је потребно убрзати извоз пшенице. Он је за Тањуг недавно изјавио да ћемо, ако се настави садашњи темпо, када је просечни месечни извоз мањи него лане, следећу жетву дочекати са значајним залихама.

Осцилације у овом сектору су због здравствене кризе и гомилања залиха непредвидиве. Узроке треба потражити у томе што су се инвестициони фондови пребацили на светске берзе житарица, посебно у Америци, и диктирају правила. Иако су цене житарица у пандемији расле оне нису биле и рекордне. Према информацијама из „Жита Србије” тренутно је цена квалитетне пшенице око 210 евра по тони, уз одбитак трошкова извоза од око 10 евра. Највишу забележену цену Србија је имала у јануару 2008. када је жито коштало 295 евра по тони.

„Та 2008. била је седма година заредом када је у свету трошено више пшенице него што се производило. Биле су потрошене скоро све залихе и владао је страх на тржишту шта ће се догађати. То је направило лавину са ценама, али је утицало и на огромно повећање производње жита у наредним годинама”, каже Саковић и додаје да је потом дошло седам нових рекордних година по производњи и приносима, што је цену пшенице погурало на доста низак ниво. Због тога су и наши произвођачи били повремено незадовољни.

„Од 2008. је прошла година била једна од најбољих. Приноси ратарских култура су били изнад просека, а до промене цена је дошло непосредно пред жетву и произвођачи су имали користи”, сматра он, али ипак истиче да „нема могућности да би та максимална цена могла да се понови”.

Све више држава уводи мере ограничења извоза житарица – кроз таксе и квоте. За то су се већ определиле Русија и Украјина како би смириле цене на домаћем тржишту. Министарство пољопривреде недавно је објавило да Србија не планира да уводи меру забране извоза кукуруза нити било које друге житарице. Такође неће бити уведене ни додатне таксе на извоз.

„Ова најава је на неки начин смирила тржиште. Да смо ми увели таксе или забране то би била права катастрофа за домаће произвођаче. То би знатно оборило цене, што би наравно добродошло прерађивачима и сточарима. Али је много више произвођача житарица које би таква одлука финансијски погодила”, закључује Вукосав Саковић.

Политика