Почетак » Вести » Србија » Шта Србија губи због малог процента рециклирања?
pixabay.com

Шта Србија губи због малог процента рециклирања?

Док ЕУ рециклира од 50 до 60 одсто свог отпада, у Србији овај проценат износи од седам до осам одсто. Из Центра за еколошку политику наводе да неразвијена техничко пројектна документација отежава приступ европским фондовима.
Према последњим истраживањима Агенције за заштиту животне средине, у Србији је током 2019. године произведено близу 12 милиона тона отпада. То значи да је по становнику произведено 1,7 тона.

Највећа количина отпада створена је у категорији отпада из термичких процеса и са око 8,3 милиона тона чини близу 70 одсто укупне произведене количине отпада.

Следе је категорија комуналног отпада са два милиона тона што по становнику износи 0,33 тоне и амбалажног са нешто више од 1,4 тоне.

Од 12 милиона тона отпада, у 2019. години поново је искоришћено тј. рециклирано је 2,27 милиона тона отпада.

Највише је рециклирано отпадно гвожђе, затим папирна и картонска амбалажа. Из категорије опасног отпада највише је третирана електронска и електрична опрема, оловне батерије, отпадна уља као и отпад који садржи уља.
Како се наводи у овом извештају, највећи проблем и даље представљају дивље депоније тј. сметлишта. Податке о њима доставила је 131 јединица локалне самоуправе па је процењено да у Србији постоји 2.305 оваквих сметлишта.
Где смо у односу на ЕУ?

Према подацима Еуростата, ЕУ је у 2018. години рециклирала преко 40 одсто произведене пластичне амбалаже.

Србија је, у поређењу са њом у периоду од 2017. до 2019. године од 831.000 тона комуналног пластичног отпада рециклирала 14.000 тона или два одсто ове врсте отпада, показује истраживање о управљању пластичним отпадом које је спровела Државна ревизорска институција.

У ЕУ се рециклира од 50 до 60 одсто укупне количине отпада наводи Марко Вујић из Центра за еколошку политику и одрживи развој Факултета политичких наука у Београду. У поређењу са ЕУ Србија рециклира од седам до осам процената.
Вујић истиче да су препоруке ЕУ да државе у област еколошке политике треба да улажу два до три одсто укупног БДП-а, док Србија тренутно улаже 0,3 одсто.

“Уколико бисмо одмах кренули са улагањима од бар 300, 400 милиона евра годишње отприлике 2040. година би била та када бисмо достигли садашњи ниво ЕУ у области заштите животне средине. Ипак, морамо бити свесни да ЕУ неће остати на овом нивоу, већ ће додатно напредовати”.

Наш саговорник наглашава да Србија као земља која је започела приступне преговоре са ЕУ има право на средства из европских ИПА фондова којима може побољшати заштиту животне средине.

“Европској Унији је стало да без обзира да ли ћемо ми ући у ЕУ или не, има комшију чије је двориште чисто. Они из сопственог интереса желе да нас екологизују како их не бисмо угрожавали. Треба да схватимо да је то и у нашем интересу и да користимо ова средства. Ипак, ЕУ тражи озбиљну техничко пројектну документацију која код нас није развијена и због тога остајемо ускраћени за ова средства”.
Како каже Марко Вујић, овако низак проценат рециклирања кошта Србију бар на три нивоа.

“Кошта нас јер имамо велики број депонија и сметлишта у готово сваком предграђу општине или града. Разградњом отпада у земљиште и подземне воде доспевају и опасне материје које ће завршити у води за пиће или обрадивом земљишту. Годишње губимо од 100 до 150 милиона евра јер не рециклирамо бар 30-ак одсто свог отпада и заборављамо да је отпад данас озбиљан ресурс. Као треће, губимо око 20.000 потенцијалних “зелених” радних места не рачунајући бочне послове који би зависили од рециклажне индустрије”.

Према националној стратегији за апроксимацију, односно процену у области животне средине из 2011. године, оцењено је да у ову област потребно уложити око 11 милијарди евра.

Она поред третмана отпада, подразумева и решавање проблема отпадних вода, загађења ваздуха и слично.

Ипак, наш саговорник наглашава да како од 2011. нисмо спровели озбиљнија улагања у област заштите животне средине, бројка је са 11 нарасла на 15,5 милијарди евра.

То значи да нас свака година “нечињења” у овој области кошта пола милијарде евра.
Шта грађани могу да ураде?

Да уколико у граду наиђете на мале троделне сетове за одвајање папира, пластичне и металне амбалаже свој отпад попут флашице воде или лименке баците у њих.

Уколико у близини вашег дома постоје специјализовани велики контејнери за одвајање папира, метала, пластике и стакла, а вољни сте да отпад сортирате, можете га одложити у њих.

Ако оваквих контејнера у вашој близини нема, од ЈКП “Градска чистоћа” можете добити бесплатне еко кесе у које ћете одлагати лименке, пластичну и тетрапак амбалажу и папир, а они ће кесе преузимати по договореним терминима.
Такође, сваког првог викенда у месецу ово предузеће врши одношење кабастог отпада попут беле технике или старог намештаја. Потребно је само да погон у вашој општини обавестите да сте овај отпад оставили поред контејнера.

Сакупљањем пластичних чепова за неку од хуманитарних организација попут “Чепом до осмеха” или “Чеп за хендикеп”, можете помоћи да деца са инвалидитетом добију помагала.

На крају, своју стару белу технику можете продати рециклажним центрима који се баве рециклажом електронског отпада. За један стари фрижидер на пример, можете добити од 800 до 1.000 динара.

Данас