Почетак » Вести » Србија » Вртлари из села Куцара: У Србији стално стиже рачун за још нешто

Вртлари из села Куцара: У Србији стално стиже рачун за још нешто

 

Док на домаћем тржишту поплаћамо све, останемо фактички без зараде и зато смо стратешки окренути извозу, јер када извезеш робу тачно знаш колика ти је зарада, а овде то никада не знаш. Стално нам стиже рачун за „још нешто“ и то је по мени велики проблем и та уцењивачка политика продајних ланаца мора да се промени

Фирма Вртлари из села Куцура код Врбаса, произвођач премијум сокова, џемова, слатког и намаза од воћа и поврћа, добила је епитет социјалног предузећа зато што по анализи немачке агенције ГИЗ има позитиван утицај на више од триста људи из свог окружења. То значи да пре свега запошљава младе из села и жене које спадају у категорију тешко запошљивих. Има и више од тридесет кооперантских пољопривредних газдинстава где раде читаве породице. О томе како је основао и води фирму, заједно са супругом Вањом, говори власник Бранислав Секуловић (35), економиста који је оставио посао у граду и у родном селу започео посао.

Како сте организовали производњу?

Људи имају од хектар до десет хектара земље и они за нас гаје сировину, парадајз, паприку, кајсије, шљиве, малине, све што нам је потребно у производњи. Сведоци смо да сваке године у Србији умре једна пољопривредна грана. Једне године се просипа млеко, друге се баца парадајз, а прошле године људи су претрпели велику штету бацањем вишања. Ми људима са села обезбеђујемо извесност пословања где по фер условима унапред уговоримо цене са њима, не пратимо шпекулације на тржишту које се дешавају. Те породице су на неки начин везане уз нас, раде на својим пољима, од њих откупљујемо ту сировину, прерађујемо је и пласирамо у дванаест држава.

Где све пласирате производе и како сте уопште дошли до тржишта, посебно толико страних држава?

Пре свега смо се етаблирали на домаћем тржишту. Као мали бренд ушли смо у ланце деликатеса здраве хране, затим смо радили на промоцији уз помоћ Привредне коморе Србије и разних институција које подстичу промоцију предузетништва и промоцију домаћих прехрамбених производа. Србија нема да понуди ни нафту, ни дијаманте, ни руду, али има висококвалитетну храну. То је оно што Србија промовише. Прекретница у нашем пословању јесте Фанцy фоод схоw, највећи сајам деликатесне хране у Њујорку на ком смо били 2018. године, представљали нашу земљу и успели да се вратимо са потписаним уговором о извозу хране за Америку. Од тада три до четири контејнера наше робе оде на америчко тржиште. Продајемо се у више од триста продавница дуж источне обале. На то смо посебно поносни јер ниједна фирма из Србије није добацила толико далеко. То је веома захтевно тржиште, софистицирано је, тражи потпуно другачији приступ. Сок од парадајза са целером који се тамо продаје највише је препознат као фреш и ђус. Продаје се за пет долара. Вреднован је као деликатесан, луксузан производ. Наш дистрибутер је успео да га тако тамо позиционира и достигне толику цену. Тамо је специфично тржиште, доминира масовна производња, а наш органски, домаћи сок од парадајза је прављен без концентрата, исцеђен и испасиран на наш традиционалан начин, пастеризован, додато је мало зачина. И тај квалитет се препознаје.
Мајстор Бане учи ИТ-евце из целог света да праве ципеле

Како сте доспели до сајма?

Америчка фондација је расписала позив прехрамбеној индустрији, односно компанијама у тој индустрији, компанијама које се баве производњом хране. Прихватили су нашу апликацију и супруга и ја смо десет дана представљали Србију и наше производе на прави начин.

Били сте и у Италији?

Да, јер пратим све активности које спроводе наша држава и Привредна комора. То је прилика да изађемо напоље и свету покажемо шта имамо. Доспели смо до дванаест држава, поред Америке, Канада, Италија, Словенија, Хрватска, Црна Гора, Ирак, Русија, Аустрија, Холандија, Швајцарска. Трудимо се сада да развијемо потенцијале које имамо на тим тржиштима. Интересовање постоји, чим смо тамо, али је важно да људи дубински препознају тај производ и та енергија се враћа назад у Србију.

Како је пословати са Америком у доба короне?

Без проблема смо у Америку извезли робу баш у време када је кренула пандемија. У то доба смо одрадили један контејнер који је отишао у Америку. Храна мора да иде, јер ако храна стане, људи ће умрети од глади, а не од короне. Тако исто важи и током извоза за ЕУ, није било проблема, само су биле појачане контроле. Отежана је била логистика у смислу отежане контроле за превознике и возаче. Имали су разне здравствене прегледе, па је то њима отежавало рад, а нама произвођачима се није ништа променило.

УСАИД вас је издвојио као једну од компанија које су се презентовале пре две године на америчком тржишту. Шта је то било?

Највећи сајам деликатесне хране на свету, у Њујорку. Фенси фуд шоу. Место где људи дођу из целог света нешто да представе. Ту можете на једном месту видети шта раде и произвођачи из афричких земаља, латиноамерички, арапски, баш из целог света. Били су присутни произвођачи из 120 земаља. Тамо смо упознали дистрибутера Артура Бова који се одушевио нашим соком од парадајза и успео да након осам месеци преговора и труда наручи први контејнер. Пре годину и по дана је отишао први контејнер, океаном, а сада иду један за другим и то нас чини поносним.

Нова економија