Почетак » Вести » Србија » Српска лига: Београдска села да постану „српска Калифорнија“

Српска лига: Београдска села да постану „српска Калифорнија“

Београд, 19.1.2021 – Да би се држава Србија равномерно економски развијала потребно је спровести стварну децентрализацију власти и реорганизовати постојећу територијалну поделу унутар локалних самоуправа, а за почетак је неопходно да се крене из српске престонице, тако што би се у приградским београдским општинама као што су Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Барајево, Сопот, Сурчин, али и рубним деловима Земуна, Вождовца и Палилуле, формирале такозване сеоске општине које би гравитирале ка једном од тих села које је центар привредних и административних активности околних села – изјавио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге (СЛ), додајући да би сличан принцип би требало да се примени и на сеоске месне заједнице на подручју Новог Сада, Ниша и Крагујевца.

– Две трећине територије града Београда отпада на оранице, воћњаке и повртњаке, а од 166 насеља у 17 престоничких општина, урбаних је само 27, док је осталих 139 насеља мешовито или претежно рурално – каже Ђурђев, појашњавајући да је основна делатност у њима пољопривреда, и да се некада из тих села снабдевало комплетно становништво главног града, због чега Српска лига сматра да би новоформирано Министарство за бригу о селу посебну пажњу требало да посвети и тим селима која гравитирају ка великим градовима, како би она у будућности постала „српска Калифорнија“.

Конкретно, на територији београдске општине Гроцка постоји низ, пољопривредно веома развијених, села попут Болеча, Заклопаче, Бегаљице или Брестовика, која имају капацитете да годишње произведу 65.000 тона воћа, или село Винча у оквиру кога се налази археолошко налазиште винчанске културе, потенцијална светска туристичка топ дестинација – наводи Ђурђев, истичући да се на десној обали Дунава, у општини Палилула, налазе села као, рецимо, Сланци, Вишњица или Велико Село, која комплетан Београд снабдевају поврћем, а на левој обали исте општине налази се Падинска Скела, која већ деценијама главни град снабдева сточарским производима и њиховим прерађевинамa, што је довољан разлог да се она групишу у приградске општине сеоског типа.

Ђурђев појашњава да приградска села београдске општине Вождовац, као што су, на пример, Зуце, Бели Поток или Пиносава, имају огроман потенцијал за развој руралног туризма, посебно што се налазе у близини Авале, али и аутопута који повезује југ Србије (и даље ка Малој Азији) са севером (према средњој Европи) и западом (ка земљама западне Европе), зато сматрамо да би формирање тих нових општина, у чијем саставу би се нашла села чије становништво још увек добро живи, био одличан потез којим би се започела конкретна децентрализација Србије.

– Током претходне три године, колико је министар Кркобабић (кроз акцију „500 задруга у 500 села“, формирано 750 задруга!) промовисао поновно удруживање путем задруга, и задруге из тих приградских села су добијале значајна бесповратна средства за оживљавање пољопривредне производње, а када би се, уз све то, подстакао и развој сеоског туризма, села приградских општина би постала добра алтернатива живота у срединама у коме су домаћини своји на своме, а да ипак уживају у благодатима градских средина, која укључују добре путеве, развијене спортске и културне објекте, добру здравствену заштиту и све друго – закључује Ђурђев.