Почетак » Вести » Србија » Органска пољопривреда увек добра шанса
pixabay.com

Органска пољопривреда увек добра шанса

Ипак, од 1990. и почетака до данас органска пољопривреда одвија се на тек 0,6 одсто пољопривредног земљишта Србије

СУБОТИЦА – Могу слободно рећи да се од овог посла може пристојно живети, посебно ако је укључена цела породица – речи су Гордане Шокчић, произвођача у органској пољопривреди која се из града преселила у село Тарош код Зрењанина и сада има производњу засновану на 10 хектара. Њено искуство је сликовито: наводи да када се преселила у Тарош изненадила се колико домаћинстава нема своје баште, већ поврће купују у продавници, исто као да живе у граду.

„Зато би требало радити на обуци, посебно младих жена да формирају био-баште за потребе својих породица”, сматра Шокчићева.

Њена оцена једна је од десетина забележених у анкети у оквиру пројекта израде Акционог плана развоја органске пољопривреде у Војводини у периоду од 2020. до 2025. године који израђује Пољопривредни факултет у Новом Саду уз подршку покрајинског Секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство. У израду овог пројекта укључени су и стручњаци удружења „Терас”, иначе нашег првог удружења органске пољопривреде и Отвореног универзитета у Суботици.

Цивилни сектор, односно удружења грађана била су иницијатори ширења органске пољопривреде и, како и Сњежана Митровић, стручни сарадник Отвореног универзитета, наводи у материјалу, све је започело у Суботици 1990. године формирањем „Тераса”. Деценију касније ово удружење било је једно од иницијатора и учесника у писању првог Закона о органској пољопривреди.

„Од двехиљадите, када је усвоје први закон, резултати су следећи: постоји нешто више од 500 сертификованих оператера – односно око 6.300 уколико се рачунају и кооперанти који су у групној сертификацији – од којих је стотину у Војводини. Под органском пољопривредом је свега 0,60 одсто укупног коришћеног пољопривредног земљишта у Србији”, наводи за „Политику” Сњежана Митровић.

Рекло би се да искорак није био велик у последњих 20 година јер на почетку овог период под органском производњом било 0,25 одсто пољопривредног земљишта. Тако се у Војводини чак бележи пад површина под органском пољопривредом и док је 2015. године под овим засадима било 11.000 хектара, након изласка неколико великих фирми, али и малих произвођача из овог система производње, у 2018. години органски произвођачи обрађивали су тек шест хиљада хектара.

„Ипак, ако се не сагледава ситуација само из угла бројки, недвосмислено се може констатовати да су удружења грађана својим активностима помогла фармерима, развила свест потрошача о значају органске производње и утицала на њен видљив развој не само у Војводини већ и у Србији” каже Сњежана Митровић.

Према речима овог стручног сарадника Отвореног универзитета, један од проблема у припреми материјала било је и евидентирање произвођача у органској пољопривреди јер се промене дешавају из годину у годину. На територији Војводине анкетирана су 52 пољопривредна произвођача, дакле половина сертификованих, који су преко 15 година у органској производњи.

Није занемарљиво да је пре тога преко 20 њих одбило да одговара на питања јер су незадовољни односом државе према овој производњи или нису имали времена. Међу анкетиранима већина од близу 90 одсто има производњу на до 10 хектара на којој, показало се током испитивања, гаје веома разноврсно воће и поврће, посебно произвођачи на мањим парцелама. Код нешто преко 90 одсто произвођача као мотив за бављењем наведена је брига за здравље и здраву животну средину. Тек један испитаник је одговорио да га руководе искључиво економски разлози.

Ови произвођачи у свом раду највише проблема имају са обезбеђивањем дозвољених средстава за уништавање корова, лечење стоке или набављањем органског стајњака, али је готово трећина испитаника рекла да је проблем и још увек недовољно развијена свест о органској храни, или слаба куповна моћ грађана. Занимљиво је и да је преко трећине произвођача факултетски образовано, да виде перспективу у бављењу органском пољопривредом, али и да се о органској пољопривреди информишу самостално, кроз литературу и интернет, а најмањи број је користио семинаре стручних служби.

Кроз испитивање је анализирана и подршка која се на нивоу покрајине даје удружењима органских произвођача, али и по локалним самоуправама. Тако, рецимо, иако је Суботица била пионир органске пољопривреде, град је само у једном наврату доделио новац и њима. С друге стране је Нови Сад који, наводи Митровићева, представља јединствен пример у Војводини.

„У анкетним истраживањима испитаници су истицали да је та подршка у великој мери утицала на њихову одрживост и повећање броја органских пољопривредника на територији овог града”, стоји у материјалу.

Политика