Почетак » Вести » Србија » Србија на гастарбајтерима изгубила пола милијарде евра

Србија на гастарбајтерима изгубила пола милијарде евра

Прилив новца у Србију по основу дознака из иностранства од јануара до септембра ове године мањи је за скоро пола милијарде евра у односу на исти период 2019.!
Према последњим расположивим платнобилансним подацима Народне банке Србије, укупан прилив по основу дознака у периоду од јануара до септембра 2020. године износио је 2,2 милијарде евра, што је за 422,3 милиона мање у односу на исти период лани.

„Мањи прилив дознака последица је пандемије корона вируса и њеног неповољног утицаја на економска кретања у земљама у којима доминантно ради наша дијаспора. Приливи дознака нижи су не само у Србији, већ и на глобалном нивоу“, објашњавају у Народној банци Србије.

Из централне банке истичу да је утицај пандемије на кретања дознака двојак. Пре свега, пад бруто домаћег производа у земљама из којих се шаљу дознаке утиче насмањење расположивих средстава које људи могу да издвоје и да пошаљу у матичне земље.

„Додатно, и саме мере ограничавања кретања у циљу сузбијања ширења вируса, отежавају пренос дела дознака који се не обавља путем званичних канала, односно новца који дијаспора доноси у готовини“, истичу из НБС.

Највише дознака из Немачке

Подсетимо, још у првом таласу корона вируса, у марту и априлу, у Србију се првенствено из земаља Западне Европе вратило око 400.000 гастарбајтера. Многи од њих још увек су у домовини, пошто пандемија не јењава, а европске државе су у више наврата примењивале различита ограничења и „лоцкдоwн“, ради спречавања даљег ширења вируса.

Ипак, највише дознака у првој половини 2020. године стигло је из Немачке, европске земље у којој живи и ради највише Срба – 377 милиона евра. Из Швајцарске је уплаћено 169 милиона евра, из Аустрије 109 милиона евра, а из САД, где живи чак 650.000 Срба, до августа је стигло 95 милиона евра.

Што се тиче одлива новца, од јануара до августа из Србије је послато 161,6 милиона евра, што је у односу на исти период прошле године раст од 11,7 милиона евра или 7,8 одсто.
Подсетимо, у последњих неколико недеља постала је актуелна иприча о томе да ли гастарбајтери треба да плаћају порез.

Према важећем Закону о порезу на доходак грађана, Србија порез и доприносе за пензијско и здравствено осигурање може захтевати од држављана који раде и живе у иностранству.
Члан 7 овог закона прописује да је обвезник пореза на доходак грађана резидент Републике Србије, за доходак остварен на територији Републике Србије и у другој држави. Наиме, сви држављани Србије који потпадају под дефиницију резидента дужни су да плате порез и доприносе.

А закон каже да је резидент физичко лице које на територији Републике Србије има пребивалиште или центар пословних и животних интереса, или на територији Србије, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.

Како су објаснили из Удружење фриленсера и предузетника Србије, формулација “или” значи да је довољно да испуните један од горе наведених критеријума, како бисте по закону били третирани као резидент који мора да плаћа порез и доприносе. На пример, ако сте се преселили у Немачку пре десет година и радили тамо, али нисте одјавили пребивалиште из Србије. Или сте одлазили на привремен рад у неку земљу Европске уније на 90 дана, враћали се у Србију, а онда опет ишли на рад.

Без обзира на то што сте плату зарадили у иностранству, Србија вас обавезује да њој платите порез и доприносе за ПИО и здравствени фонд.

Мондо/Блиц