Почетак » Вести » Свет » Urbi et Orban: Победа Будимпеште и Варшаве – за сада

Urbi et Orban: Победа Будимпеште и Варшаве – за сада

(Мишљења изречена у коментару не одражавају нужно ставове РСЕ)

Мађарски премијер Виктор Орбан и пољски премијер Матеусз обично се не обраћају новинарима на прагу самита ЕУ.

Националистички вође Мађарске и Пољске или журе у собу за састанке, без постављања питања, или проналазе новинаре из својих земаља с којима могу разговарати на матерњем језику. Но, то није био случај на овом децембарском састанку у Бриселу.

Бриселске главобоље због Мађарске и Пољске

Оба господина стигли су међу првима и обратили се на савршеном енглеском језику. Орбан је рекао да се дошао борити не само „за победу Европске уније већ и за победу здравог разума“, а Моравиецки је звучао готово председнички када се обратио са „драги грађани Европе“ и свечано напоменуо да је Европи потребан и нови вишегодишњи буџет за борбу против посљедица Ковид-19, али и за провођење „законских решења“.

Није чудо што су Моравиецки и Орбан звучали тријумфално – механизам владавине права који повезује новац ЕУ-а с поштовањем владавине права бит ће разводњен.

Није ни чудо што су звучали тријумфално – механизам владавине права који повезује новац ЕУ-а с поштовањем владавине права бит ће разводњен, баш као што су се надали још откад га је Европска комисија предложила 2018. године.

Но, иако Будимпешта и Варшава засад засигурно могу однети победу , ово је заправо био класични бриселски фудге колач од којег су сви могли добити комадић.

Уредба којом се предлаже механизам владавине права није нимало промењена, на радост присталица попут Низоземске и Европског парламента заправо је само одгођена. Немачка, која председава ротирајућим председништвом, била је сретна што је њена „дипломатска сила наклоности“ осигурала договор с којим могу живети свих 27 држава чланица и већина, али посебно болесне јужне државе чланице. Одахнула је што прорачун од 1,8 милијарди еура усмерен на решавање проблема економске олупине коју је за собом оставила пандемија више није блокиран.

И док механизам владавине права у неком тренутку у будућности може да се врати и прогони Мађарску и Пољску, једна поука из овога је јасна што се тиче ЕУ: на крају, новац увек превладава вредности.

Закључци самита ЕУ који су отворили пут за договор можда јесу дело немачке дипломатије, али они носе и отисак Орбана. Мађарски премијер је ту дуже од било којег другог челника ЕУ, осим немачке канцеларке Ангеле Меркел, и то је и показао. Његова политика ризика у седмицама пред самит се исплатила – механизам владавине права је ослабљен и милијарде еура ће тећи у Мађарску где његова странка Фидесз контролира све полуге и може извојевати још једну победу против Брисела.

Кључни одломак у тексту с којим се сложило свих 27 челника ЕУ тражи од Европске комисије да се суздржи од примене механизма док држава чланица на Европском суду правде оспорава његову законитост. То је управо оно што Пољска или Мађарска планирају учинити, а такав спор може потрајати годину или две – управо онолико колико је потребно да би Орбан био поново изабран 2022. године. Текст такођер одређује да се условљеност владавином права односи само на предстојећи буџетски период 2021.-2027. године, а не и на тренутни оквир у којем ће плаћања у одређеним областима трајати још три године.

Поврх тога, ту је и појашњење да би се механизам требао усредити на превару, корупцију и сукоб интереса, а не – иако није изричито наведено – као инструмент који би утицао на миграцијске и родне политике две земаље. И док је то досад увек било мало вероватно, и Мађарска и Пољска сада могу бити сигурне да њихово противљење мигрантским квотама и Истанбулској конвенцији неће имати финансијских последица.

Оно што је омогућило договор био је новац, на неколико начина. Прве климавости дошле су од пољског министра већ крајем прошле седмице након што су Немачка и друге државе чланице ЕУ наговестиле да би могле напредовати као блок ЕУ-25 под појачаним механизмом сарадње, остављајући Пољску и Мађарску иза себе. И док би такав потез имао одређену подршку, био би дуготрајан и политички гломазан. Ипак се концентрисао, посебно у Пољској, која је један од највећих нето приматеља средстава ЕУ.

И Мађарска и Пољска сада могу бити сигурне да њихово противљење мигрантским квотама и Истанбулској конвенцији неће имати финансијских последица.

Али није само Варшава почела да се трза кад је реч о финансијама. Истина је да би више држава чланица ЕУ водило већу борбу за подршку механизму владавине права да није чињенице да је повезан с највећим седмогодишњим буџетом у целој историји блока. Лети, док је још куван, представљен је као велики европски план опоравка након највеће рецесије којој је континент сведочио од рата, због корона вируса. А када је дошло до гурања, прихватање разводњеног механизма била је мала цена за платити како би се омогућио ток новца у 2021. години.

Ипак, цела ова прича оставит ће оне који су се надали да је ЕУ више од пуког тржишта гдје је новац помало испухао. Опозиција и у Мађарској и у Пољској сада мора постићи тежак акт балансирања, не чинећи се непатриотским и „стављајући се на страну Брисела“ тако што ће критиковати владе које су кућу донеле и нешто „колачића“ за пољопривреднике и предузећа, и истовремено остати довољно на опрезу како би се осигурало да новац не заврши у џеповима кругова пријатеља блиских влади. Али највише од свега, сада мора постојати разумевање да промена за којом толико жуде у својим земљама може доћи само из гласачких кутија – без велике помоћи Брисела.

Rikard Jozwiak/Радио Слободна Европа