Почетак » Вести » Свет » Русија не мари на санкције – завршава Северни ток 2

Русија не мари на санкције – завршава Северни ток 2

Нека они само уводе санкције, ми ћемо да наставимо посао и завршимо Северни ток 2. Том реченицом би се могла сублимирати реакција Русије на уврштавање санкција у амерички војни буџет за 2021. годину, чиме се предвиђају рестриктивне мере против руских гасовода и кажњавање Турске због куповине ракетних система С-400.

Руски експерти напомињу да ове санкције не доносе ништа ново, с обзиром да су сличне рестриктивне мере увршћене и 2019. године у амерички закон о војном буџету за 2020. годину, а једина разлика је што су овог пута направљени детаљнији прописи – забрањена је модернизација бродова, сертификација и разне услуге. У суштини, по мишљењу стручњака, то ништа не мења јер ни ово пооштравање санкција неће блокирати изградњу „Северног тока“ и других руских гасовода.

Ипак, неки московски аналитичари ово виде и као „објаву економског рата“.

„Мени је све ово помало чудно, пошто очигледно Американци мешају бабе и жабе… Овим Вашингтон јасно ставља до знања да „Северни ток“ и „Турски ток“ наводно угрожавају њихову војну и политичку безбедност. Санкције, у сваком случају, намеће америчко законодавство и председник, али ће сада таква овлашћења имати и Министарство одбране“, каже за Спутњик руски политиколог Андреј Губин.

Експерти објашњавају да за разлику од закона ПЕЕСА из 2017. године „О заштити европске енергетске безбедности“, војни буџет је документ „директне акције“ и нису му потребни подзаконски акти да би санкције функционисале. То јест, усвајањем војног буџета, санкције аутоматски ступају на снагу.

Америчке унутарполитичке игре

Коментаришући чињеницу да је Представнички дом америчког Конгреса већ одобрио војни буџет за 2021. у износу од 740 милијарди долара и у њега уврстио санкције, аналитичари кажу да су тиме амерички законодавци желели да умање утицај актуелног америчког председника Доналда Трампа, који је претио да ће ставити вето на нацрт војног буџета који, између осталог, предвиђа пооштравање санкција гасоводима „Северни ток 2“ и „Турски ток“, наставак испорука оружја Украјини, наставак забране сарадње америчких и руских војника, санкције против Турске због набавке руског ракетног система С-400 и друге мере које су усмерене против Москве.

С друге стране, Губин сматра да је све то део „унутарамеричке игре“, с обзиром да су за време Трампове администрације тзв. лобистичке, интересне групе и њихове политике постале посебно уочљиве.

„Трампове изјаве ове врсте такође одражавају став одређеног дела интересних страна. Мислим да Американци тренутно имају неке важније ствари да заврше – требало би да заврше са бројањем гласова и вероватно ћемо 14. децембра коначно схватити шта се, на крају, догодило у САД-у и ко је коначно победио на председничким изборима, коме честитати и слично“, каже Губин.

Стручњаци напомињу да САД на све начине покушавају да задрже лидерску позицију у међународној арени, а да би своје „партнере“ држали „на кратком повоцу“ и показивали своје мишиће на разним тачкама света за то је потребнo повећавати буџет и проналазити разна оправдања за то.

Амерички војни буџет данас је за скоро пет пута већи од кинеског и за око 14 пута већи од руског.

„Чињеница је и да је амерички војни буџет традиционално астрономски – ако је раније премашивао војни буџет свих осталих земаља света, сада премашује дванаест или тринаест следећих. То говори о томе да се читав свет придружио, ако не трци у наоружању, oнда гомилању оружја“, рекао је Губин.

Турска одолева притисцима

Осврћући се на могуће санкције против „Турског тока“ и Турске која је набавила руски систем С-400, Губин је сигуран да Анкара неће попустити под притиском Вашингтона, али да се ни по овом питању неће много тога променити. Иако ће санкције погоршати ионако тешке америчко-турске односе, оне неће погодити турску економију, а Турска ће остати амерички војни савезник и чланица НАТО-а.

Чланство Турске у НАТО-у одговара и Анкари и Вашингтону. Турска је са становишта САД важно упориште Алијансе у региону. Истовремено, аналитичари су уверени да ће турски председник Реџеп Тајип Ердоган остати при својој одлуци о набавци С-400 и да ће наставити да игра своју игру, у настојању да постане регионални лидер и да од Турске направи регионалну велесилу.

„Мислим да турске власти имају о чему да размишљају с обзиром на географски, па чак и геополитички положај. Притисак на Анкару без сумње ће се наставити, иако је питање о набавци руских ракетних система, чини ми се, већ решено. НАТО блок неће претрпети велику штету од јачања противваздушне у Турској. Ако говоримо о санкцијама у вези са „Турским током“, цео овај покушај да се економска питања вежу за војску изгледају врло чудно и, по мом мишљењу, потпуно несразмерно. По тој логици, санкције би могле да погоде не само Турску, него и Бугарску, Италију и друге земља кроз које пролази „Турски ток““, сматра Губин.

Спутњик