Почетак » Вести » Свет » Кремљ убрзава промену Устава у Белорусији
2740268 11/18/2015 Russian Foreign Affairs Minister Sergei Lavrov at a news conference on the results of his Moscow meeting with Minister of Foreign Affairs and Emigrants of Lebanon Gebran Bassil. Iliya Pitalev/Sputnik

Кремљ убрзава промену Устава у Белорусији

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у Минску прозвао Запад да стоји иза нереда, али и изјавио да од Александра Лукашенка очекује да настави с уставном реформом како би се превазишла постизборна криза.

Прошло је више од сто дана од председничких избора у Белорусији, а Запад никако не успева да пронађе начин да „демонтира” Александра Лукашенка, који је већ 26 година на власти. Не помажу ни два пакета санкција ЕУ, ни упорни протести грађана. Западни лидери као да намерно заборављају да је кључ за такву политичку операцију у рукама Кремља.

Иако је Сергеј Лавров из Минска прозвао западне владе да користе прљаве методе обојених револуција, којима финансирају опозицију и стоје иза нереда, шеф руске дипломатије не крије да је у белоруску престоницу дошао да убрза промену Устава, која би могла да доведе до мирне смене власти.

Руски министар спољних послова поручио је у четвртак белоруском председнику да од њега очекује да поштује споразуме с Москвом и настави с уставним реформама како би се превазишла политичка криза након вишемесечних протеста.

„Као што је председник (Владимир) Путин више пута нагласио, заинтересовани смо да видимо како се те иницијативе дешавају, рекао је Лавров приликом посете Минску, алудирајући на најављене уставне промене, преносе агенције.

Лавров је додао да је Русији у интересу да ситуација буде мирна и стабилна и да сматрају да би отпочињање уставних реформи, које је покренуло руководство земље, допринело миру.

У јеку постизборне кризе и масовних протеста по белоруским градовима Лукашенко, који је освојио, по оцени Запада, спорни шести председнички мандат, наговестио је да нови избори могу бити одржани тек након промене Устава. Тада је јавно признао да постојећи политички систем у земљи, коју воли да назива „источноевропском Швајцарском”, има ауторитарне црте.

Путин је половином септембра одобрио Минску зајам од милијарду и по долара да би ојачао позицију уздрманог Лукашенка. Али, тај кредит је био условљен завршетком уставних промена, после којег би се обавила мирна транзиција власти и Белорусија задржала у руској орбити.

Александар Лукашенко, који опозицији поручује да Устав не може да се пише на улици, недавно је изјавио да би многе надлежности председника могле бити предате парламенту, влади и другим структурама. Белоруски председник је предложио нови механизам рада, при којем ће влада писати законе, парламент их разматрати и доносити, а затим подносити председнику на потпис.

„Народ, друштво желе промене и они су се ухватили за председника и његове надлежности. Излазак из тога су промене Устава”, рекао је Лукашенко, преноси агенција Белта.

„Недавно сам се сложио с руководством парламента да за преношење 70–80 одсто надлежности председника на парламент, владу и друге структуре није потребно мењати цео Устав”, додао је он.

Али опозиција, која не признаје резултате избора, евентуални политички дијалог с Лукашенком условљава тиме да реформа Устава буде извршена под међународном контролом.

Министар спољних послова Белорусије Владимир Макеј је после сусрета с Лукашенком изјавио да је Минск спреман да подржи посредовање међународних структура уколико оно буде за „искрено” решавање ситуације у земљи, а не с циљем смене власти.

„Али ако Савет Европе буде без договора с Белорусијом доносио неке одлуке о програмима сарадње с нашом земљом, ми ћемо једноставно прекинути сваку сарадњу с том организацијом”, изјавио је Макеј, преноси „Спутњик”.

Прозападна белоруска опозиција поново је покушала да посету Лаврова Минску искористи како би се убацила у политичку игру. Лукашенкова ривалка на председничким изборима Светлана Тихановска из егзила у Литванији поручује како се опозиција у Белорусији одувек залагала за пријатељске и партнерске односе са Русијом.

Руско Министарство спољних послова одбацило је и тврдње истакнутог белоруског активисте Павела Латушка да је опозиција већ успоставила контакт с Москвом. Лавров је то назвао „потпуном лажи”, жигошући га као некога ко покушава да „изгради сумњиву каријеру на иностраном платном списку”.

Иако није јавно саопштено, Сергеј Лавров је у Белорусију вероватно дошао и да предупреди „нафтни спор”, који би поново могао да избије између две земље. Позивајући се на три неименована извора, Ројтерс јавља да је дан уочи посете руског шефа дипломатије Минску белоруска нафтна компанија „Белњефтехим” обавестила руски „Трансњефт” како хоће да од 1. јануара за 25 одсто повећа таксу на транзит нафте која се преко ове земље испоручује Европи.

Изгледа да Лукашенко повећава улог у преговорима у снабдевању руском нафтом, што може да се одрази и на политичке односе с Москвом. У јануару, кад су преговори зашли у ћорсокак, Русија је зауставила продају нафте Белорусији, иако снабдевање Европе није прекинуто.

Политика