Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Србија » Зашто су „патриоте“ у страху од пописа: Већина се изјашњавала као „Црногорци“ да би избјегли посљедице апартхејда у коме су живјели они који су се декларисали као Срби

Зашто су „патриоте“ у страху од пописа: Већина се изјашњавала као „Црногорци“ да би избјегли посљедице апартхејда у коме су живјели они који су се декларисали као Срби

Зашто се „патриоте“ плаше пописа, након промјене власти на изборима 30. августа? Због чега се појављују бројне иницијативе да се попис одложи, да ли на тај начин просто признају да идентитет који је креиран у току Ђукановићевог режима, и то након његовог салта националног, може „преко ноћи“ да се „замијени“. О чему говоримо, ако идентитет зависи од актуелне власти…

Попис становништва Црне Горе треба да се одржи током 2021. године. Иако су чини се до 30. августа једва чекали попис, одређене структуре одлазећег система, чини се да се плаше пописа 2021. године.

Зашто се „патриоте“ плаше пописа, након промјене власти на изборима 30. августа? Због чега се појављују бројне иницијативе да се попис одложи, да ли на тај начин просто признају да идентитет који је креиран у току Ђукановићевог режима, и то након његовог салта националног, може „преко ноћи“ да се „замијени“. О чему говоримо, ако идентитет зависи од актуелне власти…

За ИН4С на ове теме говорили су протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого, ванредни професор ПБФ Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву и историчари др Александар Раковић и Владимир Добросављевић.

o. Дарко Ђого: Српски идентитет је за разлику од неомонтенегринског, новоцрногорског – садржински идентитет

Одговор на питање „зашто се квази-патриотске организације боје Пописа“ уједно је једноставан и сложен, па ми допустите да дам оба одговора, казао је о. Дарко Ђого.

„Једноставнији одговор је сљедећи: људи су свјесни тога да је убједљиво највећи број људи који су се декларисали као „Црногорци“ то чинио да би избјегао посљедице апартхејда у коме су живјели они који су се декларисали као Срби“, казао је он, подсјетивши на конкретне податке које је опет недавно изнио главни уредник ИН4С, Гојко Раичевић а који јасно говоре да апартхејд, на жалост, није претежак израз.

Како је јасно да су политичка структура и политичка моћ које су чиниле основу тог притиска, смијењени са позиције са које су могле да врше ту врсту притиска, јасно је да је људе којима је било интересно, било интимно стало до пројекта анти-српске Црне Горе страх због дебакла таквог пројекта. Имајући у виду да су то људи који само разумију бинран код (власт-моћ-привилегије- притисак насупрот опозиције-апартхејда, којима су излагали српски корпус), њих је сада страх да ће се Црна Гора одједном претворити у исто оно што су они од ње учинили, само са српским предзнаком.

о. Дарко Ђого, фото: Митрополија

Али српски идентитет је, како каже о. Дарко Ђого, за разлику до тог неомонтенегринског, новоцрногорског – садржински идентитет. Ви не морате никога да мрзите да бисте били Србин (штавише, управо не смијете, по јеванђеоској заповијести, да мрзите било кога само зато да бисте били Србин). Дакле, исказивање српског идентитета неће бити плод некавог антипода било коме, већ слободно, вољно, садржинско исказивање свога поријекла, традиције, начела. Зато вјерујем да Србима у Црној Гори највише одговара сасвим слободан попис. До кога ће, надам се, и доћи.

То је један, условно речено једноставнији одговор, назначио је о. Дарко, и потом дао и мало сложенији.

Онај сложенији бих започео као допуну овог једноставнијег (дакле, све што рекосмо мислим да стоји). Чини се да је у питању и једно непријатно изненађење резултатима вишедеценисјког притиска, разочарење колико се мало, ипак, постигло. Волио бих да гријешим, али мислим да ће сарадници на спрјечавању пописа у исто вријеме бити и стара структура, она одлазећа, која је на крају идеолошки играла на карту анти-српства, али и дијелови тзв. „грађанске Црне Горе“ чије су идеолошке основе и тактички циљеви понешто другачији, али ништа мање опасни. Наиме, док је стари систем отворено играо на карту лажи, фалсификата, уцјена, док су усвојили потпуно на тумбе окренуту верзију историје говорећи о „посрбљивању Црне Горе“ и „српским војницима који су хтјели да пале „кости“ Светог Василија“, мислим да ће тзв „грађанска Црна Гора“ такође хтјети да обузда српски елемент надајући се да ће са временом успјети да га сасвим неутралише и истопи. Иако је њена реторика нешто блажа и није толико брутално агресивна, грађанска Црна Гора ће такође настојати да за своје потребе злоупотријеби сјећање на 19.вјековну државотворност српске Црне Горе како би пацификовала свијест коју је апартхејд код многих пробудио – а то је она да у хијерархији идентитета завичајни идентитет Црне Горе никако не може бити замјена за шири, народни и национални идентитет Срба. Грађанска Црна Гора би – попут старе структуре – да од Црне Горе направи један аутономан простор како би сада један облик картелског суверенизма замијенила другим и једну структуру другом (својом). Што се тиче политичке моћи – то је њихово легитимно право, као што је легитимно право сваког Србина да не пристане на такве поставке ствари. Дакле, мислим да ће један дио опозиције према попису долазити и од оних структура које сматрају да ће грађанистички концепт „Црна Гора изнад свега“ са временом наћи начина да буде прихваћен и код једног дијела традиционалног српског становништва које и даље његује било зеленашко, било србокомунистичко гледиште на Црну Гору као „другу српску самодовољну државу“.

Ипак, надам се и вјерујем да су времена бруталног наметања било фалсификоване историје било „политичке коректности“ грађанистичког типа иза нас. Слободна Црна Гора – а таквој тежимо – јесте она у којој је свако властан да слободно каже ко је и шта је, закључио је о. Дарко Ђого.

Раковић: Једина историјска нација у Црној Гори, створена у слојевима времена, је српска нација

Није ми познато да постоји било која друга нација на свету, осим црногорске нације, за коју се могу утврдити дан, сат, минут и секунд стварања основа националног идентитета. Реч је, дакле, о идеолошком конструкту без чврсте идентитетске основе. Заправо, црногорска нација нема никакав садржај, казао је историчар др Александар Раковић.

С тим у вези, истиче он, црногорска нација се најчешће и везује за тоталитарне идеологије које су спутавале слободно изјашњавање грађана. Што је изјашњавање грађана слободније, то је све већи и већи повратак грађана српском националном идетитету Црне Горе. Једина историјска нација у Црној Гори, створена у слојевима времена, је српска нација.

„Пад с власти Демократске партије социјалиста, а с њом и правашко-франковачке политике расрбљавања Црне Горе, довешће сигурно до повећања броја Срба у Црној Гори на попису 2021. године. Већ урађена испитивања у Црној Гори од стране једне агенције из Београда указују да је проценат Срба у Црној Гори у овом моменту на 36% укупног становништва Црне Горе“, нагласио је Раковић.

Поред тога, како је казао, прва испитивања и пројекције агенције која је блиска одлазећем црногорском режиму указују да ће до пописа 2021. број Срба износити 40% изјашњених у Црној Гори, а да ће око 55% грађана Црне Горе одабрати српски матерњи језик.

Српски идентитет би, дакле, после пописа 2021. требало да буде већински у Црној Гори. Срби по народности релативна већина, а Срби према језику апсолутна већина. Верујем да ће српска народност и премашити 40% укупне популације Црне Горе.

Црногорска нација ће бројчано и тада па и надаље опадати. Губитком власти и полуга репресије окончан је систем идентитетске принуде. Не треба имати никакву бојазан да се о томе слободно говори у јавности, устврдио је Раковић.

Добросављевић: Они који из историје ништа не науче, биће осуђени да је понављају

Падом режима ДПС, читаве клијентелистичке структуре, које су деценијама биле неизлечиво зависне од њихове финансијско-медијске подршке, упале су у параноичан страх за сопствену егзистенцију, оцијенио је историчар Владимир Добросављевић.

Свесни, по његовим ријечима, како се неизбежно приближава време, у којем ће своје личне, али и тимске способности морати да валоризују на слободном тржисту идеја и индивидуалних потенцијала, без грантова и помоћи власти, а што је за њих најстрашнији могући кошмар, јер читав свој јавни живот функционишу као параполитичке структуре са посебним потребама, очајнички покушавају да пронађу разлоге и теме којим би некако одложили своје узалудно битисање.

Из тих разлога ових дана је отворена једна потпуно излишна тема, у односу на све изазове пред којима се налази црногорско друштво и будућа Влада, а то је питање одлагања пописа становништва, које би у законском року, требало да се одржи током пролећа 2021. године, наводи Добросављевић.

Владимир Добросављевић

„Наравно, да је којим случајем, остала власт ДПС, са свим својим механизмима притисака и уцена, кроз злоупотребе државних ресурса, а са циљем идентитетског инжењеринга како би се створио етнички конструкт који није утемељен у историјској традицији ЦГ, овако нешто не би постојало као тема“, нагласио је Добросављевић и додао:

Тада би био очекиван континуитет са нецивилизованом праксом за модерн европске државе у 21. веку, да се кроз мајоризацију и асимилацију, настави третирање српске националне заједнице као биомасе која треба да послужи стварњу неког артифицијелног идентитета.

Међутим, како је истакао, све је то пореметило освајање слободе од стране већине црногорских грађана, и најава, да ће се у будуће, сва најбитнија друштвена питања, решавати у складу са највишим дометима демократских стандарда. Ненавикнути да буду слободни, ови доскорашњи зависници од донација из државног буџета и јавних фондова, те беспоговорни следбеници ауторитарне власти, остали су констернирани од могућности да и у ЦГ свако искаже оно што јесте, без икаквог притиска, па да она постане права грађанска држава са хармоничним суживотом свих традиционалних етничких, конфесионалних и лингвистичких група.

Отуд њихови апели најважнијим адресама у међународној заједници, да будућој Влади испоруче захтев за одлагање долазећег пописа. Без имало осећаја непријатности, они признају да би у амбијенту политичких И медијских слобода, могао да се повећа број грађана који себе идентификују као Срби, јасно показујући сав мрак својих шовинистичких уверења.

Запањујуће је, како наглашава, потпуно одсуство свести, код заговорника оваквих маштарија, колико су овакви ретроградни ставови, вековима удаљени од главних токова савремене европске цивилизације, а на коју декларативно воле да се позивају и од ње траже помоћ.

Властити идентитет се не може еманциповати и афирмисати на негацији нечијег другог. Напротив, то само говори о несигурности и неутемељености истог. Као да његове апологете теже, обузети прималним страховима, да код својих ближњих пониште све оно што их подсећа на заједничко извориште, од кога толико панично беже. Посебно разочарава, након свега, њихово непрепознавање промена геополитичких парадигми, оцјењује.

Остајући заробљеници наратива о Србама као реметилачком фактору на простору Југоисточне Европе, који је био доминантан пре више од две деценије, они желе да верују, како је међународна заједница и даље спремна да толерише сваку бестијалност провинцијалних шовиниста према њима. Тужно је колико ништа нису схватили из лекције о процесима И догађајима, који су били непосредно везани за изборе у ЦГ 30. августа 2020. Они који из историје ништа не науче, биће осуђени да је понављају, закључио је Добросављевић.

ИН4С