Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Србија » Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић: Декларација о новом закону о верским мањинама у Црној Гори

Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић: Декларација о новом закону о верским мањинама у Црној Гори

Из Брисела нам стиже интересантна и важна вест на коју нам је обратио пажњу ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за истраживање православног монархизма, који је сматра за посебно битну са становишта српске политикологије религије и заштите нашег верског и етничког идентитета у Црној Гори.

Реч је о Декларацији о новом закону о верским мањинама у Црној Гори, коју је донео Европски хришћански политички покрет, као кровна организација, која окупља велики број политичких партија из више европских земаља (Немачка, Малта, Румунија, Француска, Хрватска, Италија, Грузија, Јерменија, Молдавија, Ирска, Летонија, Португал, Пољска, Северна Македонија, Словачка, Шпанија, Швајцарска, Велика Британија, Украјина…) и која има четири посланика у Европском Парламенту (из Холандије, Немачке и Румуније).

Поменута Декларација, која је обнародована 3. јуна 2020. у Бриселу и у њој се подсећа да је Скупштина Црне Горе је 27. децембра 2019. године усвојила спорни закон, који је ступио на снагу 8. јануара 2020. Године и који регулише два аспекта: регистрацију и правно признавање свих верских заједница у Црној Гори и имање и имовину цркве. По сведочењу ове европске политичке групације, нови систем регистрације је прилично компликован и контрадикторан, а сматрају да у неким његовим одредбама дискриминише Српску православну цркву. Европски хришћански политички покрет сматра да је друга тачка спорења у вези са овим накарадним законом, заправо, питање црквене имовине и обавештава европску политичку јавност да, уколико се не доставе јасни докази о власништву над храмовима и непокретностима старијим од 1918. године, држава ће исте присвојити. Због тога, према слову ове Декларације, Српска Православна Црква сматра да ова одредба циља искључиво на њу и да влада Црне Горе намерава да национализује њену имовину.

Фото јутјуб

Овај Закон је такође критикован због две тачке у вези са верским образовањем. Прво, иако је признато право родитеља да школују своју децу у складу са њиховим веровањима, оно мора да се врши уз поштовање „психолошког интегритета детета“ (чл.52) и то само до једанаесте године. Међутим, када дете наврши дванаест година, оно одлучује за себе. Друго, ниједној верској заједници или групи није дозвољено да оснива верску основну школу и сл.

Према сведочењу Европског хришћанског политичког покрета, спорни Закон је анализирала Венецијанска комисија, која је континуирано истицала потребу да Влада Црне Горе одржи јавне консултације са свим вјерским заједницама у Црној Гори, што је процес који је у пракси био ограничен. Такође, обавеза регистрације, коју предвиђа овај Закон, у супротности је са принципом утврђеним у смерницама Венецијанске комисије о правној личности верских заједница.

Такође, скреће се пажња и на чињеницу да је овај Закон изгласан у спорној атмосфери, тј. током ноћи, док су припадници опозиције и верски великодостјници били ухапшени, а на дан гласања су се дешавале и масовне демонстрације грађана Црне Горе.

Збор свега наведеног, посланици Европског хришћанског политичког покрета у Европском Парламенту позивају Владу Црне Горе да се придржава и проводи препоруке Венецијанске комисије, посебно у погледу употребе црквене имовине и регистрације вјерских заједница. Европски парламентарци даље позивају Владу Црне Горе да, ако је потребна измена постојећег Закона, то учине поштујући адекватан и транспарентан процес консултација са свим заинтересованим актерима, без показивања било какве пристрасности.

Они такође тражиме од Владе Црне Горе да се суздржи од насиља над својим грађанима и да негује атмосферу инклузивности и међусобног поштовања у својој интеракцији са верским групама, а посебно са Српском Православном Црквом.

Коначно, став поменуте групе европских парламентараца је да Европска Комисија мора пажљиво да прати рад Владе Црне Горе у погледу поштовања слободе вероисповијести, јер она представља суштински елемент процеса приступања Европској Унији.