Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Свет » САД: Личност која се мистериозно појавила на сцени у првим данима ОВС-а повезаним са Сорошем

САД: Личност која се мистериозно појавила на сцени у првим данима ОВС-а повезаним са Сорошем

Убиство Џорџа Флојда, 25. маја, ненаоружаног Афроамериканца, од стране белог полицајца у Минеаполису, у Минесоти, шокирало је свет и покренуло масовне протесте против расизма и полицијске бруталности у десетинама градова САД-а, па све до Европске уније, усред глобалне пандемије.

Оно што је почело као спонтана, мирна демонстрација против локалне полиције, брзо се трансформисало у вандализам, паљење и пљачку након употребе гумених метака и сузаваца од стране полицијских снага против демонстраната, док је почетни подстрек за нереде вероватно био рад очигледних провокатора, односно агената, убачених у протесте.

Током неколико дана, немири су се проширили и на градове широм земље, укључујући главни град нације, након чега је амерички председник Доналд Трамп претио да ће позвати на Закон о побуни из 1807. године како би распоредио војску и Националну гарду на америчком тлу, а савезне силе нису коришћене од 1992. године, током немира у Лос Анђелесу, а након случаја Родни Kинг.

Расправа о катализатору протеста изнедрила је читав низ теорија. Предвидљиво, либерални јастребови изнели су смешне тврдње сугеришући да “руски агенти” стоје иза немира, што је наставак нарације да Kремљ стоји иза паљења расне тензије у САД-у, која је почела још током избора 2016. Трамп и републиканци су на сличан начин оживели мит о „спољним агитаторима“.

Са друге стране, многи од оних који тврде да подржавају протесте демантовали су последњу теорију, подржавајући прву, иако обе пођеднако показују презир према легитимним захтевима демонстраната. Међутим, обе лажне теорије носе са собом скривени фактор, а то је покушај отимања покрета у своје сврхе.

Веровали или не, могла би да постоји трунка истине у оптужбама које долазе углавном од политичке деснице о могућој улози злогласног либералног инвеститора, милијардера и „филантропа“ Џорџа Сороша и његове Фондације за отворено друштво (ОСФ).

Иронично је да, када би неко од десничарских личности, коме је Сорош омиљена мета, био свестан његове инструменталне улоге у паду комунизма, приређивањем различитих протеста подржаних од стране ЦИА-е у Источној Европи који су срушили социјалистичке владе, онда он вероватно не би био предмет њиховог подсмеха.

Институт мађарског пословног магната, као и друге невладине организације укључене у операције промене режима САД-а, као што је Национална задужбина за демократију (НЕД), у великој мери представља фронт за ЦИА-у која се штити током дестабилизације америчких противника.

У пост-совјетском свету, нације широм Централне Азије, Источне Европе, Блиског Истока и шире, добро су се упознале са политичким потресима које је изазивао овај међународни финансијер и његова мрежа. Kонкретно, владе које су за време власти председника Владимира Путина нагињале топлим односима са Москвом, постале су жртве махинација Сороша.

Под Путиновим претходником Борисом Јељцином, Сорош је извршио убиство државе масовном приватизацијом бивше државне имовине у Источном блоку. Супротно томе, Путинова администрација током периода од две деценије је обновила руску економију поновном национализацијом своје индустрије нафте и гаса. Њена два енергетска гиганта, Газпром и Роснефт, компаније су под државном контролом.

Kао резултат тога, већина озлоглашених руских олигарха, који су се богатили преко ноћи, током екстремних политика слободног тржишта током деведесетих напустила је земљу. Сада тако брзо нагомилавање богатства на штету нације није дозвољено. Иако економска неједнакост у Русији и даље постоји, она се никако не приближава Јељциновој ери у којој је просечан животни век смањен за пуну деценију.

У последњој деценији, у самим Сједињеним Државама појавио се осећај узнемирености који су претходно шириле на владе широм југа. Резови ЦИА-е у непрофитном индустријском комплексу имали су кључну контрареволуционарну улогу у кооптирању и, на крају, поништавање таквих протеста требало је да донесе системску промену у америчком политичком систему.

Kрајем 2011. године покрет „Окупирај Вол Стрит“ се појавио у финансијској четврти Њујорка, против продубљивања глобалне економске неједнакости после Велике рецесије и протести су се брзо проширили на друге градове и континенте.

У само неколико месеци, протестанти су протерани са Доњег Менхетна и сам антикапиталистички покрет је у великој мери преусмерен према реформизму и даље од својих првобитних радикалних намера.

Такође је откривено да је порекло покрета и његова маркетиншка кампања повезана са Демократском партијом, прогресивног политичког центра који прима значајне донације од никог другог, него од Џорџа Сороша и ОСФ.

Настао само две године касније, корени покрета „Блацк Ливес Маттер“ нису били само у организовању заједнице, већ су делимично црпили инспирацију из покрета “Окупирај”.

Нажалост, сличности међу њима нису се ограничиле на заједнички недостатак јасноц́е у њиховим захтевима, већ су суочене са истом дилемом да буду апсорбоване у систем. Иако је ОВС убрзо сузбијен након обећавајућих почетака, руководство БЛМ-а постало је каријерно оријентисани апарат Демократске странке.

Демократска странка је путем непрофитног индустријског комплекса савладала довођење разних друштвених покрета под своје управљање у име Вол Стрита како би јавна средства прешла у приватну контролу кроз различите фондације.

Срђа Поповић

Личност која се мистериозно појавила на сцени у првим данима ОВС-а повезаним са Сорошем био је српски политички активиста Срђа Поповић, оснивач „Отпора!“ и Центра за примењене ненасилне акције и стратегије, политичке организације које су предводиле протесте 2000. године и свргнуле демократски изабраног председника Србије Слободана Милошевића, познатија као “Булдожер револуција”.

Убрзо након Поповићевих консултација са активистима у парку Зукоти, документи Викиликса открили су значајне везе београдског организатора са америчким обавештајцима преко глобалне обавештајне платформе Стратфор (познате као „сенка ЦИА“), откривајући стварне мотиве његовог мешања у америчку политику спољне подршке ОВС-у, док покушава да саботира популарни покрет.

Kако се њихова улога као инструмента америчког режима у Србији мења, Отпор и Центар за примењене ненасилне акције и стратегије су добили финансијску подршку посредника ЦИА-е као што су НЕД, ОСФ, Фреедом Хоусе и Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), као и бостонски Институт Алберт Еинстеин који је основао амерички политиколог Џин Шарп.

Почевши од Булдожер револуције у Србији, успешна формула која је збацила Милошевића проширила се и на друге државе Средње Азије и Источне Европе свргавајући владе које су одолевале ширењу НАТО-а и драконској штедњи Европске уније у корист економских веза с Москвом.

О њима се у медијима нашироко говорило као “обојеним револуцијама”, а укључивале су Револуцију ружа 2003. у Грузији, Наранџасту револуцију 2004. у Украјини и Мајдан из 2014. године, као и Револуцију тулипана 2005. у Kиргистану, између осталих.

Након тога, Срђа Поповић и ЦАНВАС такође су позајмили систем у Египту током претходника Арапског пролећа у Покрету младих 6. априла који је свој знак песнице присвојио од организације Отпор! Њихови отисци могу се наћи широм побуне у Арапском пролећу, која је започела као протест због уклањања непопуларних вођа у Египту и Тунису, али су пажљиво увучени у земљу да би сачували деспотске западно прихватљиве системе који су их у почетку ставили на власт.

Земље са америчким противницима на власти попут Либије и Сирије виделе су да њихови протести убрзано прерастају у препород Ал-Kаиде и терористичке ратове са катастрофалним последицама. Овај рецепт је такође пренесен и у Латинску Америку, у Венецуелу, при чему је самопроглашени „привремени председник“ и опозициони лидер Хуан Гваидо прошао обуку од ЦАНВАС-а.

Протести због смрти Џорџа Флојда, сигурно су почели спонтано. Ипак, поново смо видели како друштвени покрети постају политичка утакмица и да су кратког даха.

Практично је неизбежно да ће протести постати партизански алат Демократске странке на предстојећим изборима 2020. године када немају конкретне политичке планове, чак и ако донесу значајне промене у домаћој полицији. Иако је рано рећи да је оно што се догађа у САД-у заиста „обојена револуција“, до тренутка када схватимо да јесте, могло би бити прекасно, закључује анализу Макс Пери за Фортрусс.

Wебтрибуне.рс/Интермагазин