Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Србија » Капацитети за складиштење нафте – ресурс за енергетску безбедност
Photo by Life Of Pix from Pexels

Капацитети за складиштење нафте – ресурс за енергетску безбедност

Дешавају се преседани у економском, геополитичком и безбедносном смислу тако да је неопходно обезбедити енергетску и прехрамбену сигурност за нацију. Ову опомену треба озбиљно схватити и обезбедити довољне капацитете за складиштење нафте и деривате – пре свега за своје потребе, а можда не би било лоше обезбедити вишак складишног простора, који би се могао веома лако и лепо уновчити. Када имате вишак капацитета ви га можете или изнајмити или попунити јефтиним енергентима које ћете касније, када цене порасту добро продати, каже проф. др Богдан Кузмановић, в.д. директора Транснафте АД.

Сведоци смо дешавања за која до пре неку годину нисмо могли ни да сањамо. Каматне стопе су негативне већ неколико година а сада је и цена нафте отишла у минус. Тако нешто се не памти. Потражња за нафтом и њеним дериватима пала је за чак 30 одсто, јер су владе широм света поручиле грађанима да остану код куће како би спречиле ширење коронавируса што је приземљило авионе а аутобусе и аутомобиле оставило паркираним. Организација земаља извозница нафте (ОПЕК), Русија и други велики произвођачи склопили су договор о смањењу производње, али тај споразум ће смањити залихе само за око 10 одсто и почеће да се спроводи од маја месеца. Велики трговци нафтом боре се да пронађу бродове, железничке вагоне и нафтоводе за складиштење горива, јер се конвенционална складишта попуњавају услед обилне понуде коју су условили ценовни рат произвођача нафте и пад тражње у време пандемије корона вируса. Свет је препун залиха нафте. Према подацима трговаца и превозника нафте, копнени резервоари су већ пуни или заузети. Око 130 милиона барела сирове нафте већ се налази у плутајућим складиштима а десетине танкера резервисани су последњих дана да, као плутајућа складишта, носе најмање 30 милиона барела млазног горива, бензина и дизела, каже за Балканмагазин проф. др Богдан Кузмановић, в.д. директора Транснафте АД.

Чему нас ова криза учи по питању будућих политика за складиштење нафте и деривата?

Дешавају се преседани у економском, геополитичком и безбедносном смислу тако да је неопходно обезбедити енергетску и прехрамбену сигурност за нацију. Ову опомену треба озбиљно схватити и обезбедити довољне капацитете пре свега за своје потребе, а можда не би било лоше обезбедити вишак складишног простора који би се могао веома лако и лепо уновчити. Када имате вишак капацитета ви га можете или изнајмити или попунити јефтиним енергентима које ћете касније, када цене порасту добро продати.

Имамо ли у Србији слободних капацитета за изнајмљивање другима?

Нажалост немамо довољно капацитета ни за сопствене потребе и очекује се изградња нових складишта за ту сврху.

Која је политика складиштења у Србији?

Република Србија је у обавези да формира обавезне резерве нафте и деривата нафте у висини 90 дана просечног дневног нето увоза или 61 дан просечне дневне потрошње у Републици Србији, у зависности која количина је већа. Одредбом члана 15. став 2. Закона о робним резервама прописује се обавеза формирања обавезних резерви најкасније до 31. децембра 2022. године. Формирање обавезних резерви нафте и деривата нафте јесте један од основних и стратешких циљева у области енергетике и представља важан предуслов за подизање нивоа енергетске безбедности Републике Србије.

Поред Закона о робним резервама и циљева заснованих на одредбама Закона о енергетици у овој области, постоје захтеви који произилазе из Директиве ЕЗ 119/2009, а које су у обавези да испуне државе чланице Европске уније и државе које су у процесу приступања ЕУ који се односе на обавезу складиштења обавезних резерви. Из тог разлога, формирање обавезних резерви у Републици Србији је и  предуслов за отварање „Преговарачког поглавља 15 – Енергетика“.

Обавезне резерве, у складу са чланом 16. Закона о робним резервама, формирају се и одржавају у сировој нафти, дериватима нафте и уговорним правима на куповину одређених количина нафте и деривата нафте. Најмање једна трећина обавезе чувања резерви треба да буде у готовим производима и то оних појединих деривата нафте чија је заједничка заступљеност, изражена у еквиваленту сирове нафте, једнака најмање 75% укупне домаће потрошње из претходне године.

Просечни дневни увоз и просечна дневна потрошња у Републици Србији, као и количине обавезних резерви које се чувају, израчунавају се на основу еквивалента сирове нафте и методологије прописане  Директивом ЕЗ 119/2009. На основу члана 15. став 4. Закона о робним резервама, Влада је донела Уредбу о методологији прикупљања и обраде података и обрачуну просечног дневног нето увоза, просечне дневне потрошње и количина обавезних резерви нафте и деривата нафте  („Службени гласник РС“, број 108/14).

У јуну 2015. године донет је Дугорочни план постепеног формирања и одржавања обавезних резерви нафте и деривата нафте. Овим планом предвиђа се постепено формирање обавезних резерви, тако да се на основу залиха у висини 9,5 дана просечне дневне потрошње у 2015. години, преко 25  дана у 2020. години, предвиђа достизање 61 дана 2022. године.

Механизам чувања и складиштења обавезних резерви подразумева одређене учеснике у том механизму, најпре Централно складишно тело које су државе чланице ЕУ и државе са којима су отворена преговарачка поглавља ради стицања чланства у ЕУ, у обавези да оснују. То тело, које је у правном систему Републике Србије основано у саставу министарства надлежног за послове енергетике, одговорно је за стварање, одржавање и продају обавезних резерви, у складу са Директивом, што је од посебног значаја за остваривање циљева овог пројекта.

Које институције, поред Транснафте располажу државним капацитетима и, ако није тајна, колики су укупни релани капацитети складишта?

У Републици Србији тренутно је издато 27 лиценци за складиштење сирове нафте, деривата нафте или биогорива. За складиштење обавезних државних резерви се превасходно користе капацитети јавних складишта односно Републичке дирекције за робне резерве и Транснафте ад.

У следећој фази могуће је да ће се попуњавати слободни капацитети у приватном власништву или ће се приступити јавно приватном партнерству. Тренутни капацитети омогућавају 20 дана нормалног функционисања земље уколико дође до поремећаја у снабдевању.

Колико су нам складишта попуњена?

Што се тиче Транснафте АД складиште за сирову нафту је тренутно запуњено 63% и очекујемо да ће ове године бити запуњено 100%, а складиште за деривате сирове нафте је запуњено 100%. У овој години након реконструкција резервоара које су у току биће на располагању још додатни складишни капацитети за деривате. За друге енергетске субјекте немам податке.

Како се финансира набавка и чување робе у складиштима?

Министарство финансија приликом израде буџета Републике Србије поставља лимите у средствима за формирање обавезних резерви нафте и деривата нафте. Средства се обезбеђују тако што се из сваког литра продатог горива издвоји износ од 2,6 динара специјално намењен за ту сврху.

На бази датих лимита Министарство рударства и енергетике израђује Годишњи програм формирања и одржавања обавезних резерви нафте и деривата нафте и то тако да се из године у годину повећава број дана резерви, а у свему према преузетим међународним обавезама. Спровођење Годишњег програма формирања и одржавања обавезних резерви нафте и деривата нафте је поверено Управи за резерве енергената. За 2020 годину је планирано да укупно буде ускладиштена количина за 25 дана просечне потрошње у Рапублици Србији.

Имамо ли капацитета које смо изнајмили у иностранству за обезбеђивање обавезних државних резерви? Где и колико?

Колико ми је познато наша земља не изнајмљује капацитете у иностранству већ се исти искључиво формирају код нас.

Каква је политика обезбеђивања резерви нафте и деривата за нафтне компаније?

Нафтне компаније имају своје програме пословања и вишегодишње планове којима обухватају и проблематику обезбеђења нафте односно нафтних деривата за своје пословање. Када су у питању обавезне резерве, њима се искључиво бави Министарство рударства и енергетике преко Управе за складиштење обавезних резерви енергената, и они то раде веома професионално и одговорно.

Каква је ситуација у нашем окружењу?

Већина балканских земаља се налази у сличној ситуацији као и Република Србија у постепеном повећавању количина обавезних резерви нафте и деривата нафте како би постепено дошли до количина сходно преузетим међународним обавезама, с тим да је тренутно ситуација у Србији најбоља.

Имате ли податке о концепцијама и капацитетима за скадиштење нафте и деривата у свету: Европи, Америци, азијским земљама…

Европа, Америка и део азијских земаља имају прописану обавезу сходно Споразуму о међународном енергетском програму ИЕА за држањем обавезних резерви нафте и нафтних деривата у количини од 90 дана просечног дневног нето увоза рачунате на бази претходне године. Европска унија прописује обавезне резреве нафте и деривата у количини од 90 дана просечног дневног нето увоза рачунате на бази претходне године или 61 дан просечне дневне потрошње у зависности која од ове две количине је већа. Србија сагласно Уговору о оснивању Енергетске заједнице између Европске заједнице и земаља Европе које за сада нису чланице ЕУ има обавезу такође да испоштује ове количине резерви.

Да ли све земље имају обавезне, државне резерве?

Богате и уређене земље воде рачуна о својој енергетској безбедности тако да су по питању стицања и чувања обвезних резерви енергената веома одговорне. Постоји више начина формирања обавезних резерви енергената. Један је тај где централно складишно тело купује нафту и нафтне деривате и складишти их у својим или изнајмљеним складиштима, други је изнајмљивање складишног простора у иностранству, трећи модел је обавеза привредних друштава која се баве нафтним послом да чувају одређени проценат својих капацитета и по потреби их стављају држави на располагање, четврти је опциони закуп тзв. тикети.

Све земље имају установљене обавезне резерве а разлике су само у количини коју складиште као и расподели по облику енергената (сирова нафта, дизел, бензин, гас…)

Каква је политика које државе прописују нафтним компанијама?

Као што сам навео основна брига сваке државе је да обезбеди стабилно функционисање привредног система и сходно томе, када је у питању енергетска безбедност, прописују се правила понашања нафтним компанијама кроз политику енергетских биланса.

Које су цене закупа ових капацитета?

Цена закупа варира од земље до земље као што варира и цена горива. Она зависи од развијености складишних и транспортних капацитета, развијености земље, ГДП-а, близини морских лука, рафинерија и тд. У нашем окружењу те цене се крећу од 2,5 до 3,5 евра по тони/месец за сирову нафту и 6 до 8 евра по м3/месец за нафтне деривате.

Цена складиштења у складиштима у јавној својини обрачунава се у складу са Уредбом о методологији за одређивање цена складиштења обавезних резерви нафте и нафтних деривата у складиштима у јавној својини.

Да ли су највећи капацитети за изнајмљивање везани за морске луке, терминале и нафтоводе?

Логично је да су највећи капацитети у близини великих лука, рафинерија нафте и нафтовода јер се тамо транспортују и складиште због прераде и потрошње.

 

Photo by Life Of Pix from Pexels