Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Србија » Како је Пресвета Богородица преко своје иконе пећке краснице избавила Пећ од епидемије колере 1911. године

Како је Пресвета Богородица преко своје иконе пећке краснице избавила Пећ од епидемије колере 1911. године

У Пећи и околини беснела је заразна болест колера. Од ње је умирао и падао тамошњи свет као снопље. Све је било учињено да се зараза угуши, али је све било узалуд. У Пећи је сваки дан био све већи број мртвих.

Једна девојка, ћерка неког Турчина из Капешнице, сањала је једне вечери овакав сан: Српски народ са литијом иде из цркве, а упоредо са Србима, са леве стране иду и Турци у варош. Један свештеник носи чудотворну икону Свете Богородице („Хазрети Мејреме“ како су је Турци звали). Света Богородица је пребацила крила и на једне и на друге, а из руку јој избија пламен. Пробудивши се она је одмах испричала оцу и укућанима свој сан.

Отац је испричао сународницима сан своје кћери на неком њиховом окупљању, али Турцима то не беше право. Затим је реч узео капешнички имам Абдулах ефендија: „Станите браћо, ово је снила и у сну видела Хазрети Мејрему једна безгрешна девојка. Ви знате добро, да кад год би се појавила нека болешчина у вароши да су Срби носили у варош икону Хазрети Мејреме и болест би прошла. Ја ћу одмах после подне отићи код мутесариф паше, Џафера Тајара, да он лично одобри и нареди да икона прође кроз варош.“ Заиста, тог поподнева мудериз Абдулах ефендија је одмах отишао код паше и све му испричао.

Осамнаестог септембра улази заптија у кућу проте Спасе Поповића и на турском језику му изнесе разлог свог доласка: „Звао вас мутесариф, ефендија!“
„Ево, одмах с тобом долазим.“, одговори прота, пребаци мантију и пође за заптијом.
Ушавши у диванхану, даде паши поздрав, и упита га: „Ви сте ме звали?“
„Седи, попа ефенди!“ Прота Спаса седе.
„Како је са колером?“, упита прота.
„Сваког дана је све већи број побољевања и смрти. Ако овако продужи, покосиће целу варош… Но, знате ли што сам вас ја звао?“
„Да чујем.“
„Причали су ми да ви у манастиру имате чудотворну икону Хазрети Мејреме. И кад год би била у Пећи нека болест, ви би ту икону носили по вароши и болест би прошла. Како би било да ви ове недеље прођете са иконом по вароши, по вашем атару, и учините све што треба по вери, не би ли се Алах и Хазрети Мејрема смиловали да колера престане?“
„Како наредите, тако ћемо учинити! Известићу народ да у недељу дође у цркву да што свечаније буде.“

Враћајући се кући, прота је свакога Србина или Српкињу које би срео на путу, известио да у недељу буду сви у цркви, јер ће сићи чудотворна икона. Постао је душевно узвишен и морално расположен. Како и не би кад иноверни траже помоћ и заштиту од чудотворне иконе, Свете Богородице из манастира Пећка Патријаршија. Истога дана сви су Срби знали за наређење мутесарифово.

У суботу је било седамдесет смртних случајева. Свуда чујемо кукњаву и нарицање. Нестало је црних шамија и црнога платна. Свет је утрнуо, јер свакоме виси мач смрти над главом. Сутрадан, народ придолази у манастир да са литијом пође у варош. Кад се сврши Света Литургија, настојатељ манастира узима икону и полази из манастира са чирацима и црквеним барјацима. Омладина пева тропар Светој Богородици. Паша је послао чету војника да одају почаст и иду уз поворку, а остали Турци су изашли на пут где ће народ проћи. Учесници литије су тронути да немају речи да изразе своје одушевљење, своју радост. Након што су обишли варош отпратили су икону у манастир.

У недељу је број мртвих пао на седам, а од понедељка се више нико није разболео од колере.

Из часописа „Хришћанин“, бр. 22, 15.11.1911