Почетак » Вести » Почиње поступак за рехабилитацију Недића

Почиње поступак за рехабилитацију Недића

Пред Вишим судом у Београду, након вишегодишњих покушаја, данас би требало да почне поступак по захтеву за рехабилитацију председника српске владе за време окупације у току Другог светског рата генерала Милана Недића.

Недићеви потомци затражили су од суда да га рехабилитује, односно, да поништи Уредбу Владе ФНРЈ којом је проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права.

Захтев за рехабилитацију је раније одбациван као непотпун, а сада је суд одлучио да крене са поступком.

Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница.

Званична верзија тадашњих власти је да је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено где је сахрањен.

милан недиц 2

Подносилац захтева за рехабилитацију, у име потомака, је Недићев праунук Александар Недић.

Александар Недић, који је генерални секретар Српског либералног савета (СЛС), најавио је недавно да ће у процесу учествовати бројни сведоци, међу којима има и јавних личности.

„То су људи које је Милан Недић својим одлукама спасао сигурне смрти стрељањем или депортацијом у логоре. Међу њима су неки истакнути комунисти, као и велики број припадника покрета Драже Михајловића“, каже Александар Недић.

Он је истакао да ће се током процеса „показати да Недићева Влада није имала везе са прогоном и уништавањем Јевреја у Србији и Београду“.

„То ће скинути љагу са Милана Недића, али и са Србије и Београда. Наш правни тим припремио је 1.389 докумената који поткрепљују ове тврдње“, нагласио је Александар Недић.

Недић још истиче да је његов прадеда спасао од истребљивања преко 350.000 Срба из НДХ и да захваљујући њему нико из Србије није био мобилисан на Источни фронт.

Александар Недић додаје и да његов прадеда није био оснивач Бањичког логора, већ је, како је рекао, то била Комесарска управа под Миланом Аћимовићем, као и да тадашња влада нема везе са оснивањем логора Сајмиште.

Милан Недић био је начелник Генералштаба Војске Краљевине Југославије, а од 1939. и министар војске и морнарице.

Како подсећа „Политика“, због залагања за сврставање уз Хитлера, услед неспремности Југославије за рат, смењен је 1940. а реактивиран годину дана касније.

Прихватио је место председника квислиншке владе, а у октобру 1944. бежи у Аустрију, да би га британске снаге испоручиле Београду 1946. године.

„Политика“ подсећа и да су београдске новине 5. фебруара 1946. објавиле да је Недић извршио самоубиство у затвору, скочивши кроз прозор.

Његови потомци сада траже да се поништи уредба Владе ФНРЈ из 1949. године, којом се народним непријатељима одузимају имовина и грађанска права, наводи „Политика“.

Ако рехабилитација успе, може се приступити реституцији Недићеве имовине.

Београдски дневник још подсећа да је Недићев тестамент сачињен 4. априла 1941. године, пре напада Немачке на Југославију.

Прочитајте још:

Ања Вебер: Недић – Колаборациониста или српска мајка

Недић и двојица његове браће, Бошко и Милутин, поседовали су 37 ари Земунског парка, део зграде у Немањиној 35, где се данас налази Народна банка Србије, неколико плацева у Вртларској улици у Земуну и плацеве у Гроцкој.

Танјуг