Почетак » Вести » Србија » Професоре, промашили сте тему: Одговор епидемиологу Зорану Радовановићу на текст „Хомеопате су видовите Зорке“ (Данас, 6. септембар)

Професоре, промашили сте тему: Одговор епидемиологу Зорану Радовановићу на текст „Хомеопате су видовите Зорке“ (Данас, 6. септембар)

Жао ми је, професоре, али потпуно сте промашили тему. Ваша забринутост за друштво ваших колега била би импресивна да их не користите како бисте износили лажне информације, а све с циљем застрашивања и „утеривања у ред“ слободних интелектуалаца ове земље.

Пошто сте постали веома хаотични у писању, случајно или намерно не знам, подсетићу вас хронолошки на важне тачке наше полемике.

Прво реаговали сте на петицију коју је покренула организација Лекари и родитељи за науку и етику, која у центру свог фокуса нема вакцинацију, већ безбедност деце и, с обзиром на то, жели својом активношћу да упозна јавност да је опасно одступати од МЕДИЦИНЕ ЗАСНОВАНЕ НА ДОКАЗИМА када то неким белосветским мангупима падне на памет. Том приликом сте, професоре Медицинског факултета Универзитета у Београду и Новом Саду, потписнике ове петиције прозвали и изнели веома негативну конотацију њиховог часног ангажмана с циљем да се одбране златни стандарди медицинске праксе. Одговорила сам у име организације, јер иако нисам лично била ангажована када је петиција писана, мислим да је скретање пажње са суштине и циља, на начин литерарног изражавања, замка коју би грађани ове земље требало да избегну.

Након тога ви сте објавили други текст у дневном листу Данас где сте, суочени са растућим трендом потписивања петиције, прозвали институције ове земље и јавно их позвали да „реагују“ и казне оне који су се дрзнули да се супротставе вашој креацији будућности овог друштва, где ће сви послушно сагињати главе и борити се за „хлеб свој насушни“ без образа, без идеја, без части, без слободе… Опет сам одговорила у име организације Лекари и родитељи за науку и етику, како бих вам јасно ставила до знања да препознајемо ваш стил „спиновања“ јавности и да у овој земљи постоје интелектуалци којима су образ, част и СЛОБОДА још увек свете вредности и који су спремни да се за њих боре и изборе. Том приликом сам објаснила како мењате улогу „лошег полицајца“ у улогу „доброг полицајца“ јер сте били спремни да професорима, потписницима петиције, опростите сматрајући их „залуталим“ у те, за вас, „опасне воде“ части и непокорности.

Даље, суочени са полемичним дискурсом који не дозвољава манипулацију у којој сте, признајем, велики стручњак, написали сте чланак у ком сте се, у недостатку других аргумената за вођење часне полемике, обрушили на моју личност. Тај текст сам, упркос садржају који је испод сваког интелектуалног нивоа, пажљиво прочитала и одговорила на сваку вашу реченицу аргументовано и надасве стрпљиво. Овом приликом вас упозоравам да пазите шта убудуће пишете, јер све што сте написали и што ћете написати, може се искористити против вас на суду.

И овим текстом који је објављен 6. септембра 2021. у дневном листу Данас сте скренули са основне теме и отишли у подручје „личног обрачуна“. Испод части ми је да се лично обрачунавам са човеком који је у пензији и који носи лепе успомене на времена прошла, а уз то жели да полемише о медицинској дисциплини о којој не зна много.

С обзиром на то да сте потпуно испали из контекста првобитне полемике, скренућу пажњу јавности само на важне ствари.

Сваки лекар опште медицине који поседује лиценцу може да лечи ковид 19 са упалом плућа свим научно потврђеним методама које су му на располагању; пацијенти се обраћају лекарима у које имају поверења. Лично увек бих пре отишла лекару који мисли својом главом него оном ко слепо следи протоколе који су увек само ПРЕПОРУЧЕНИ, а никада обавезујући, јер је плурализам у науци, па и у медицини, одавно присутан.

Из ове приче желим да најшира јавност пре свега разуме да је ОПАСНО сирову науку пустити да уђе у живот. Наука не доноси директно сигурност и бољитак. Наука донесе научна открића. Постоје бројне провере којима се та открића подвргавају пре него што им се дозволи да уђу у живот и праксу. Ригорозна провера тих открића има задатак да издваји примене истих који ДОКАЗАНО нису штетне за цивилизацију. Сведоци смо бројних злоупотреба научних открића. На пример, откриће атомске енергије је цивилизацијска тековина, али сви знамо да су атомске бомбе злоупотреба овог научног открића. Такође, генетски инжењеринг је фантастично научно откриће и цивилизацијска тековина, али исто тако сви знамо да је генетски модификована храна (ГМО) једна врста „отрова“ за организам. Откриће разних хемијских средстава која уништавају микроорганизме такође се сматра научним напретком, али сви знамо да се њихова примена у пестицидима сада сматра опасном и укида се у целом свету. На тлу медицинске науке, такође, постоје далекосежна истраживања од макробиотске исхране до пројекта Физиома, али ниједно научно откриће не сме сирово ући у живот, у праксу док се не потврди јасно његова ефикасност, а пре свега његова безбедност.

Златни стандард медицинске праксе је до сада био да свако средство намењено за масовну употребу у форми лека мора да прође дугорочна испитивања. Ниједан нови лек који нема макар двоструко слепе, рандомизоване, плацебом контролисане дугорочне студије, нема научно минимално релевантне податке на основу којих се може сматрати безбедним. То значи да је употреба Фајзер „вакцине“ сада, док још немамо резултате дугорочних клиничких студија, медицински експеримент. Све родитеље који желе да њихова деца буду део експеримента, што је легално, подсећам да према Закону о заштити права пацијената Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр.45/2013 и 25/2019 – др. Закон) члан 25, треба да траже потписивање уговора са здравственом организацијом која спроводи овај експеримент о надокнади евентуалне штете проузроковане експерименталном „вакцинацијом“. Посебно је важно унети у уговор клаузулу о доживотној ренти у случају настанка инвалидитета након примљене дозе експерименталне „вакцине“, јер родитељи неће вечно живети.

Такође, јавност треба да зна да сви подаци који су пријављени преко Агенције за лекове и медицинска средства, а тичу се штетних последица вакцинације које преко сајта Агенције пријављују пацијенти и лекари, директно пуне баз Светске здравствене организације без претходног увида наших стручњака. Да ли ово значи да држава Србија нема компетентне епидемиологе који би могли објективно да сагледају стање након вакцинације и да обраде ове сирове податке? Питам и Владу Републике Србије и Институт за јавно здравље Републике Србије, зашто се ови осетљиви подаци извозе из земље без могућности да их пре тога анализирају наши епидемиолози? Чињеница је да наши стручњаци немају увид у нежељене ефекте након вакцинације против ковида 19. Да ли ово може да има везе са безбедношћу земље, о томе треба правници да размисле и дају одговор.

На крају инсистирам да ме уредништво потпише искључиво као др Ленка Тенжера (као што је писало и на рукопису мог претходног одговора). Верујем да је уредништву ниво мог текста зазвучао довољно ауторитативно када су ме потписали на начин на који су то урадили. Ја сам пре свега лекар који савесно лечи своје пацијенте и који исто тако часно, са многим својим колегама који су потписници петиције чији је циљ да заустави овај „провакцерски“ експеримент над децом, учествује у обавештавању народа и релевантних институција о ситуацији која прети да измакне контроли уколико дозволимо људима попут вас да „ведре и облаче“ јавно мњење. Здравствено просвећивање је задатак сваког лекара. Док медицинска наука напредује у разним правцима, неопходно је сачувати златне стандарде провере свега онога што се препоручује као лек/вакцина. Овде није проблем вакцинација пер се, већ чињеница да се пропагира давање недовољно проверених „вакцина“ деци у Србији, вакцина о чијој се безбедности недовољно зна. Због тог проблема, проблема ЕКСПЕРИМЕНТА НАД ДЕЦОМ, лекари и родитељи су дигли глас. Верујем да ће сви часни људи који схватају опасност „научног експеримента“ над најмлађом популацијом и који заступају став да се примена научних открића МОРА ПРОВЕРАВАТИ, те да ништа није прече од живота, а посебно живота деце, да нам се придруже и потпишу петицију СТОП ДИСКРИМИНАЦИЈИ И ВАКЦИНАЦИЈИ ДЕЦЕ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОМ ВАКЦИНОМ.

(СТАВОВИ ИЗНЕСЕНИ У ОВОМ ТЕКСТУ НИСУ НУЖНО СТАВ РЕДАКЦИЈЕ ДАНАСА, ВЕЋ ДЕО ВИШЕНЕДЕЉНЕ ПОЛЕМИКЕ ИЗМЕЂУ АУТОРКЕ И ПРОФЕСОРА ЗОРАНА РАДОВАНОВИЋА.)

Данас