Почетак » Вести » Србија » За бољи и отменији Никшић

За бољи и отменији Никшић

Пише: Мишо Вујовић

“Вук на овцу своје право има ка тирјанин на слаба човека”, опомиње Његош. Е управо се у Никшићу 14. марта пресуђује тиј вишедеценијској тиранији огрезлој у криминалу и организованој хајдучији.

Идеал сваког човека је слободно и правно уређено демократско друштво. Идеал сваког праведног друштва је слободан и достојанствен човек. Идеал сваког тоталитарног друштва није човек већ роб или анистезирани порески обвезник.

Да ли се, у социјално осиромашеном, дубоко подељеном и монополизовано-коруптивном систему насталом на репресивно мафијашким темељима, ико може осећати слободним? Да ли креатори мрака и обогаљивања народа могу бити његови спаситељи? Или да ли је вук пресвлачећи се у јагњеће руно пресвукао своју ћуд?!

“Вук на овцу своје право има ка’ тирјанин на слаба човека”, опомиње Његош. Е управо се у Никшићу 14. марта пресуђује тој вишедеценијској тиранији огрезлој у криминалу и организованој хајдучији.

Грађани Никшића, рашрафљеног индустријског центра Црне Горе, су не само пресвучени или огољени већ очерупани до голе коже од оних истих који им сада, као Данајаци под Тројом, поклоне носе. Још актуелна власт у Никшићу у предизборној кампањи у богатој понуди шарених лажа, обећава 2000 радних места ако освоји власт. Нове демократске снаге језде на крилима Дритана Абазовића, док у Никшићу ударна песница ДПС-а Абаз Диздаревић поручује: “ДПС се у Никшићу враћа политички примат”.

А политика те странке рогобатног и апсурдног назива, до сада се сводила на пљачку: од национализације после Другог светског рата до приватизационе клептоманизације у транзицији.

Избори у Никшићу су судбоносни за Ђукановићев ДПС у посртању али и за Црну Гору, која се данас налази у самртничком загрљају криминогених рецидива тоталитарно – мафијашког режима актуелног председника.

“Битка за Никшић”, “Милов Стаљинград”, само су неки од драматичних наслова поводом локалних избора у Никшићу.
Забринутост због напетости у Никшићу исказала је амбасадорка САД у Црној Гори, Џуди Рајзинг Рајнке, поручујући грађанима да буду опрезни због оних који желе да утичу на црногорску демократију.

Наравно госпођа Ранке није показивала забринутост када су амерички војници бомбама “бранили” интересе своје земље, у Авганистану, Ираку, Сирији, Либији, Египту, СР Југославији… То су “хуманитарне” акције чији афекат је свуда био исти – хуманитарна катастрофа.

Медији под контролом Мила Ђукановића већ унапред окривљују Србију за евентуални пораз на локалним изборима у овом, по много чему специфичном, и значајном граду.
“Човек припада држави којој мора верно да служи и од тог задатка га не могу одвојити ни породица, ни религија, ни приватни живот…”, говорио је друг Џугашвили. Друг Стаљин!
Вођа или изборник све више показује нервозу. Прогони, глоби, хапси и протерује из Црне Горе, грађане Србије. Суграђане родног града пребија. Лука Требјешанин је брутално нападнут спрејем и пендрецима. Лука је потомак родоначелника града Никше Требјешанина, праунука Стефана Немање. Младић је данима праћен и на крају су га беспризорно физички напали, у граду који су основали његови преци.

Никшићки избори су пресудни, по многима, и последњи за криминалну машинерију ДПС-а.

Ово су избори “вађења”, са надом, да се може још једном дрпити победа и донекле повратити пољуљани кредибилитет.
Никшић пресуђује, да ли ће Ђукановић остати “црногорски Тито” или завршити као “никшићки Пиноче?!

Ђукановић се комфорно ушушкао три у један. Председник, бизнисмен, мафијаш. Бос од Монтенегра!

Победа ДПС – а сузбила би дефетизам, дезерерство, деструкцију и масовно претрчавање у победнички табор.

Пораз ДПС -а, осим што ће убрзати наведене процесе, само ће још више поспешити суноврат система чија је основна карактеристика хаос и клептоманија, хронична асистематичност, све мимо закона и мимо државе. Такав систем је од слободних грађана начинио поданике ослобођене достојанства, духовне азиланте у сопственој кући, бахату елиту ментално запуштених џепароша државе, еволуиралих у тајкуне…

Градоначелник Никшића, Милутин Симовић, специјалиста за кртолу, сада је добио врућ кромпир у запретаном жару корупције и криминала. Као министар пољопривреде, како се клупко, у неким аферама, одмотава, и он је дубоко заорао. Као и већина.

“Виђећемо, још, полакоте!?“, рек’о би креатор државног удара, Господарево око свеведеће, окуражени друг Катнић. Миливоје специјалац је на пречац “убедио” Владу ЦГ да повуче из скупштинске процедуре Закон о његовој смени.
Специјални тужилац је већ поставио темеље правног бесчашћа, и биће упамћен по прогонима и лажним судским процесима, бестијалним пресудама, пуцањем у чело правди и истини.

Куповином гласова, грађане Никшића, ДПС третира као меркантилну робу. На кило, на џак, гепек, комби, камион…
Или као робове – нумерисану несувислу масу. Од бројева све почиње. У глави и на истетовираној подлактици. Ђукановић је масовну тетоважу мозга довео до перфекције. “Љутом травом на љуту рану -исцељење. Тако је настала љубав између њега и црногорских анти-Црногораца!”.

“Само магарац не мења ставове”, рећи ће више пута морално самозоловани Новак К. Презиме и не помињем због честитих братственика, спржених његовом камелеонском појавом, исповраћаних и осрамоћених скарадним приповедањем о завичају.

“Напредовали смо. Више брав нема већу цену од човека”, иронично ће један времешни Никшићанин, додајући да је живот одавно премештен на сточно пазариште. Никшићани су скупо плаћели слободу да би их сада неко куповао као робове. Треба ли цео град да буде заточеник ситних душа и моћних мафијаша?

Некада су, за мало новца, највећи бирачки потенцијал у Никшићкој општини депеесовци црпили на Брљи. Сада покушавају да менталитет Брље, нехигијенског ромског насеље са периферије, пренесу у центар. Али колико чујем нема више Брље. Брат Коник ће са неколико десетина бусева искусних бирача, притећи у помоћ. То су елитне јединице дежурних гласача режима са Косова и Метохије а у последње време укључени су и грађани Пријепоља као део бирачке машинерије ДПС-а. Организован превоз и четири стотине евра. Дубље у унутрашњости Новом Саду и Београду сигуран глас ДПС-ови дилери плаћају и до 1000 евра.

Шта је све чинио режим Мила Ђукановића, данас је и виспренијим становницима Брље, бламанто подсећање. Кроз каква понижења их терала невоља упрегнута у незајажљивост активиста ДПС-а!

“Ех да сам имао три редовна оброка, био бих шампион света”, вајкао се срчани муваш, Смајо Хајруши један из плејаде никшићких асова бокса.

Симовић у Никшићу координира подмлатком своје странке, званично. Иза кулиса он командује изборном машинеријом фантома, убеђивача, трговаца, насилника, поткупљивањем контролора на гласачким местима, у чему су активисти ДПС- а непревазиђени и веома тражени широм региона.

Ђукановићеви “депутати” од статиста на улици до епизодних ликова у Парламенту, и страначких активиста предано раде на социјалној кампањи са бирачима. Најчешће соларно – на руке у четири ока без сведока.

Шта, осим крика о наводној угрожености Црне Горе од Србије и свога потамнелог лика, Ђукановић може да прода својим грађанима. Све немире, страхове, агоније, ратове, одбране…, све је већ подастро за Црну Гору. Остао је још да са мајстором за кртолу измеша прашак!

Прашак против кромпирове златице или усисивач за ушмркавање, неке друге, веома тражене, прашкасте робе. Ђукановићу осим новца, што је озбиљан ресурс, на својој страни има и међусобну суревњивост, ривалство, загађеност.., опонената. Борба за лидера опозиције, будућег изазивача Ђукановићу на председничким изборима, све се више распламсава.

Никшић, данас, подсећа на време референдума о независности Црне Горе! Тада су мање партије, попут СНС-а настојале да као лидера опозиције делегитимишу СНП. То се и догодило након успешног референдума, у коме је све утврђено осим ко је коме држао једра на ветру. СНП је драстично изгубио популарност и моћ у народу. Већина тих гласова се прелила у данашњи Демократски фронт, за кога су избори у Никшићу, такође судбоносни, као и референдум о независности за СНП.

Дуго је Никшић одолевао нападима ДПС -а након цепања партије и оснивања СНП. Дружина за приватизациони пљачку система од привреде је начила костур, што је није спречило, да, захваљујући поцепаној опозицији и дезорјентисаности бирача, традиционалним методама убеђивања тајних служби, успеју да покоре и престоницу Војводе Никше.

У Никшићу је требао да столује и Растко Немањић – Свети Сава коме је отац доделио управљање над Захумљем и Херцеговином, али је решио да се замонаши. Никшић је од ослобођења од турске власт 1877 године, без обзира на примат Цетиња као предстонице, касније Титограда, административног центра, представљао доминантну тачку економије, културе, спортс и савремених трендова. Све док нису стигли џемпераши у офуцаним прњама налик на гардеробу “скупљача перја”.

Освајањем црних лимузина шанери су постали неприкосновени у свему, добивши мандат да све оно зашта су раније гоњени, могу обављати легално без страха од било каквих последица.

Као у већини земаља у транзицији маргинаналци су загосподарили. Ускочили су из украдених фармерица у скупа одела, из голфова скинутих са осигурања у милионске лимузине.

Постали су свачији другови, али ничији узори. Млади људи су се већ определили. За бољу, лепшу и узвишенију Црну Гору, за бољи љепши отменији Никшић.

ИН4С