Почетак » Вести » Војводина » Српска апликација чита мисли и емоције: Тим научника из Новог Сада пред револуционарним изумом
rtv.rs

Српска апликација чита мисли и емоције: Тим научника из Новог Сада пред револуционарним изумом

Развојем вештачке интелигенције, тим научника из Новог Сада створио је програм који омогућава машинама да интерпретирају глумачке способности људи. То је само први корак у развоју апликације која чита емоције и могла би да донесе револуцију у образовању, али и свету бизниса.

Професори Техничког факултета у Новом Саду, Дубравко Ћулибрк, Срђан Вукмировић и Милан Мирковић ушли су у финале великог такмичења у Италији, где су представљени пројекти који развијају вештачку интелигенцију.

Изузетно популарне апликације са Тик Тока и других мрежа, где извођачи певају, а корисници отварају уста, били су инспирација за забаван програм који може да буде и користан. Ако неко жели да одглуми сцену из омиљне серије или филма, технологијама које развија овај тим, а базирају се на вештачкој интелигенцији, може да добије оцену колико је добро то урадио, колико је његова глума била блиска оригиналу.

Програм заправо посматра експресије лица, положај тела, покрете, мимику, анализира аудио сигнал и сам садржај клипа, односно оно што је изговорено. На основу тога како је изгледала оригинална сцена, прави коначну оцену.

Научници из Новог Сада смислили програм за читање емоција

„То је само апликација кључних технологија, а генерална идеја је да се омогући машинама да заиста разумеју људско понашање или људске емоције. Задатак је тежак, а потенцијална примена разноврсна, програм би могао да се користи у медицини, такозваном телехелту, који сада постаје јако актуелан због пандемије. Ако разговарате са лекаром преко видео позива, ова технологија може да сугерише лекару да ли пацијент исказује неке симптоме који су карактеристични за одређену болест или поремећај“, објашњава члан тима Милан Мирковић.

Забавни пројекат „Ринект“, који је ушао у финале у конкуренцији од 100 стартапова из 14 различитих земаља, заправо је темељ другог, који у време пандемије итекако може бити користан, јер се настава у већини школа и факултета одвија онлајн.

Реч је о детекцији ангажованости, пажње, идеја је да се посматра наставни процес, како би се утврдило колико студенти заиста током предавања обраћају пажњу на оно што професор предаје, а он може да прилагоди садржај предавања његовој пажњи“, објашњава Мирковић.

Збогом досадни састанци

Међутим, овај пројекат има и комерцијални потенцијал, мало ко воли састанке, а посебно данашње, који су онлајн. Тим је урадио истраживање тржишта које каже да у САД и Европи велики број запослених у средњем менаџменту и вишим позицијама каже да јако пуно времена троши на беспотребне састанке, а уз то немају осећај да активно доприносе квалитету дискусије, односно посла.

„Велике корпорације могу у оквиру онлајн састанака који се одржавају путем платформи као што су Скајп или Зум, помоћу вештачке интелигенције да детектују пажњу и да виде колико су запослени заиста укључени. Главна предност присутпа је што можете да идентификујете простор за побољшање, идеја није да се наша технологија користи као полицијски алат, да идентификујемо спаваче, већ како да их разбудимо, да онај ко модерира може да види у којим тренуцима људима пада пажња„, објашњава Мирковић и додаје да ће апликација штедети време и новац.

Читање емоција, опасности вештачке интелигенције

Вештачка интелигенција коју тим развија заправо чита емоције људи, па смо тим питали колико све ово може бити опасно. Др Срђан Вукмировић каже да је најважније шта креатор програма жели, ефекат увек може да буде позитиван и негативан.

„Донекле се слажем са људима који се прибојавају где ће нас све ово одвести. Они који желе да продају неки производ одавно користе оваква решења. Амазон и Мајкрософт у то улажу милијарде, да не говоримо о потенцијалу у војној индустрији, некоме ко заиста има разлога да тако нешто контролише. Годинама постоје људи који се баве људском психом и детекцијом искрености, нисмо ми то измислили“, каже Вукмировић.

Он додаје да су у последње три године рачунари и алгоритми, и хардвер и софтвер постали много снажнији. На једном такмичењу пре три године машина је први пут победила човека у препознавању облика, што је деловало недостижно, као и када је пре 15 година компјутер први пут добио човека у партији шаха.

Човек ће постајати све бржи, све паметнији, алгоритми којима се детектује шта се дешава ће потајати све софистициранији. Тај напредак не можемо зауставити, али можемо да га регулишемо, да га контролишемо. Злоупотреба вештачке интелигенције није искључена, зато треба да се уведе систем контроле, а највећа одговорност је на нама“, каже Вукмировић и додаје да пројекти овог тима апсолутно штите податке о личности.

Верују у помоћ државе

Тим који се бави вештачком интелигенцијом са добрим намерама, осим Факултета техничких наука, спаја и компанија коју су основали како би уз помоћ вештачке интелигенције решили компликоване проблеме.

Ћулибрк је у Канади усавршио прављење високотехнолошких стартапова, како се научна идеја претвара у бизнис, а Мирковић у Данској практична решења из домена такозване пословне интелигенције. Реч је о примени обраде података и машинског учења на пословне проблеме.

„У Италији смо били један од девет пројеката у финалу, али сви остали су имали две године развоја иза себе, на неки начин већ пласирана решења, па се могло пратити како их људи користе. Хоћу да кажем, били смо бар једно 300 или 400 хиљада евра иза њих. Све практичне ствари које развијамо финансирамо из свог џепа. Ако пројекат успе, даћемо га нашем факултету на бесплатно коришћење“, каже Ћулибрк.

Сва тројица чврсто верјују да идеја неће остати само наука, да ће се јавити инвеститор, можда и нека компанија која ће препознати колико вештачка интелигенција развијена у Новом Саду може да им помогне да дођу до више профита, односно мање муке по запослене.

Ипак, пре свега верују у своју државу, сигурни су да ће их препознати Фонд за иновациону делатност, који помаже овакве пројекте.

rtv.rs

Спутник