Почетак » Вести » Србија » СРБИ СУ КРИВИ ШТО СУ СНИМИЛИ ФИЛМ О ЈАСЕНОВЦУ

СРБИ СУ КРИВИ ШТО СУ СНИМИЛИ ФИЛМ О ЈАСЕНОВЦУ

Вест да „Дара из Јасеновца“ на крају није номинована за награду Академије Оскар, након што је испала из трке и за Златни глобус, ођекнула је као бомба, а српски редитељ, сценариста и критичар уметности Ђорђе Кадијевић наводи за Б92.нет да је то било опште очекивано.

Кадијевић за наш портал наводи да је подсећање на овако деликатну тему искушење како за продукцију која се бавила филмом тако и за свакога ко има компетенције да суди о самом филму.
„Треба имати на уму да је Јасеновац као феномен на првом месту свирепости и страхота. Нигде се није догађало нешто толико страшно, сабрано у количини зверства и свирепости као у Јасеновцу“, наводи он.

Признаје да је деценијама раније требало да се сними филм о Јасеновцу, јер се друштвено-политички али и уметнички контекст сада променио.

Истиче да постоји могућност да са стране Академије филм уметнички не задовољава одређене критеријуме, али види и другу страну.

„Ако филм има уметнички легитимитет, а искључен је из номинација, онда је то наказна појава у атмосфери духа овог времена“, истиче Кадијевић, те додаје:

„Све је то изузетно жалосно, проживео сам цео век, а ово још нисам видео, мучно је јер показује да упадамо у глиб људског понашања“, подвлачи.

Уметност је, навео је он, једина неукаљана светиња, „а они су одлучили да нападају њом“.

Прашина се посебно дигла око „Даре из Јасеновца“ након филмских критика у „Варајатију“ и „Ел-Еј Тајмсу“ – у првом се тврди да је овај филм „непрекривени пример српске националистичке пропаганде“, док други наводи да је аутори филма инструментализују бол Холокауста зарад номинације за Оскара.

Кадијевић објашњава да наведени текстови нису филмске критике него „модификација глобалног идеолошког утицаја“.

„То је загађена свест изобличеном варијантом демагогије која има за циљ да људе који другачије мисле отуђи и одврати од филма“, истиче он, али напомиње да се аутори текстова могу бранити тиме да филм заиста не испуњава уметничке стандарде и да на тај одговор морамо да будемо спремни.

„Суд о уметничком делу није никада егзактан, о уметности само претпостављате имате право на своју тезу, међутим, можете се позвати и на консензус – Леонарду да Винчију се вековима после диве. Онда тај консензус одређује да ли је нешто вредно или није у уметности. Временска дистанца активира историјски суд“, сматра Кадијевић.

Напомиње да аутори текстова замерају Предрагу Антонијевићу, редитељу „Даре из Јасеновца“, што овим филмом вређа Запад.

„Малтене је кривица Срба што праве такав филм и као да смо ми убијали. Они бране католичантсво од нашег сећања на Јасеновац. Замерају аутору што вређа Запад као да смо ми клали, а ми не смемо ни да подсетимо свет да се Јасеновац десио“, наводи Кадијевић.
Након објављивања да је „Дара из Јасеновца“ изгубила номинацију за Оскара полемике на интернету су се такође водиле и око чињенице да је филм о Сребреници, „Qуо вадис, Аида“, номинован за Оскара у категорији Најбољи филм на страном језику, а Кадијевић се пита какав је то филм, да ли је бољи или гори у уметничком смислу од „Даре“, али такође признаје да није имао прилику да види било који од наведених наслова.

Свакако је става да, ако је „Дара“ боља од „Аиде“, а упркос томе је српски филм искључен суди му се на основу примитивизма, „то је грех како год да је направљен српски представник за кандидатуру за Оскара“.

„Живимо мучно време јер смо баксузи, ово је најгори тренутак пада опште вредности и онда се чудите наказним стварима“, напомиње он, те додаје:

„Ми смо некада били славни, херојски народ, а сада смо жртве пропаганде ком се не зна извор снаге и уверљивости – то је срамота. Ово су нови докази глобалног презира једне ништавне државе, права држава је била Југославија. Са Југославијом не би могло тако. Њеним разбијањем уништили смо сваку нашу перспективу и то ће се тек видети“, закључује Кандијевић за Б92.нет.

Интермагазин