Почетак » Вести » Србија » Од портирница до викендица: Контејнери све популарнији у Србији

Од портирница до викендица: Контејнери све популарнији у Србији

“Послујемо од 1995. године, били смо браварска радионица, а 2005. смо видели будућност у изградњи контејнера и определили се само за то. Тада смо били једни од ретких у овом послу, можда је све скупа било пет, шест фирми које су градиле контејнере у Србији, а сада смо једни од 50, 60 њих. Многи су почели да се баве овим послом, конкуренција је јака и очекујем презасићење и мању потражњу”.
Овако за Б92.нет оцењују из Метал сервиса, фирме у Младеновцу која контејнере прави од метала, па су њихови панели од челичне конструкције.

“Њих највише купују компаније и користе се на градилиштима. Наравно, ту су и санитарни контејнери, затим они који се користе као спаваонице, портирнице… Има свега, људи долазе са разним пројектима, али они захтевнији су јако скупи. Трудимо се, ипак, да радимо оно што знамо да је сигурно и испробано, избегавамо да експериментишемо”, наводе.
Да су контејнери постали све траженији потврђују Нишлије из фирме Кућице Ненић. Они, пак, ове објекте праве од дрвета.

“Генерално, дрвени објекти – дакле, не само контејнери, већ и куће, постају све популарнији. Код нас се све прави од дрвета које је бољи материјал од других, топлије је и, наравно, природно”, напомињу они.

Користе се и као викендице, летње кухиње, стамбени простор…

Када су купци у питању, додају из Кућица Ненић – нема правила.

“Правимо и за фирме којима контејнери служе као канцеларијски простор, објекти за портире или их, рецимо, користе на плантажама воћа, али и за приватна лица којима најчешће служе као летње кухиње или за одлагање алата и других ствари. Такође, ту су и стамбени контејнери који се углавном поручују да би служили као викендице”, појашњаву за наш портал.

У Метал сервису истичу да поменути стамбени контејнери могу имати и купатило, мада се оно чешће прави засебно.

“Углавном се та врста контејнера користи као вид привременог решења. Изузетак је, рецимо, био кад смо правили стамбене контејнере за исељене ромске породице у Београду”, појашњавају.

Зашто су тражени?

Мало новца, мало времена, мало енергије – у најкраћем би био одговор на питање одакле толика популарност ових објеката широм света, па и код нас.
“Цене варирају, али може се рећи да просечан квадратни метар кошта око 200 евра. Најтраженије димензије су 5 пута 2 или 5 пута 2,5 метара и за њих је потребан један дан да се припреме и још један да се монтирају. Међутим, будући да имамо велики број захтева, чека се три до четири месеца”, признају у нишкој фирми.

У оваквим просторима могуће је, објашњавају наши саговорници, провући потребне каблове, грејање функционише нормално, шта више – контејнери се врло брзо загревају, јер су, кажу, три центиметра дрвета у погледу задржавања топлоте ефикасна као 30 центиметара бетона. Од заштитних материјала ту су водонепропусна фолија, стиропор, минерална вуна…

Са друге стране, термоизолација контејнера од метала такође је јако добра и они се брзо загревају зими и исто тако клима-уређајем брзо расхладе лети, напомињу.

“Највише нам се поручују они димензија 6 пута 2,43 метра са електроинсталацијом (сијалична места и утичнице), прозором и ламинатом или ПВЦ подом. Такав један објекат кошта 2.500 евра, плус ПДВ, а цена је толика јер је недавно дошло до поскупљења челика”, тврде у Метал сервису.

Њихова динамика рада је таква да са шесторо људи у једној радној недељи (од понедељка до петка) направе до четири контејнера.

Да ли је за њих потребна грађевинска дозвола?

Како су навели из Кућица Ненић, када су у питању дозволе, правила као да нису иста свуда у Србији.

“Код нас, у Нишу, на пример, ако стављате бетонску плочу, односно бетонске стопе морате да обезбедите грађевинску дозволу, а, рецимо, кад смо радили у Гучи то нам се није тражило”, истичу.

Ипак, чини се да су прописи једноставнији.
“Када се контејнери праве као привремени објекти није потребна грађевинска дозвола, она је неопходна само када се ради о оним објектима који имају трајну намену”, појашњавају из младеновачке фирме.

Српски контејнери тражени у иностранству

Стамбени и пословни контејнери нису нити новина у градњи, нити су српска “измишљотина”. Стога не чуди што су годинама традиционално популарни у одређеним крајевима света. Слично томе, и у нашој земљи постоје неки крајеви у којима су они чешће поручивани.

“Од пре две, три године приметна је већа портажња и највише поруџбина имамо из Београда и Војводине, док на југу земље, чини ми се, људи нису довољно упућени у овакав тип градње”, утисак је који су стекли произвођачи из Ниша.

Због поменуте енергетске ефикасности, контејнери су, према њиховим речима, доста тражени у хладним земљама, попут Русије или Норвешке, одакле су Нишлије неретко добијале и пословне понуде.

“Звали су нас и из Црне Горе и Хрватске, јер су им потребни бунгалови на мору. Из Хрватске су чак недавно стизале понуде и због потреса који су их задесили и велике штете које су тамошњи објекти претрпели, па се велики број људи окренуо стамбеним контејнерима као привременом решењу. Тамо је цена оваквог типа градње очигледно знатно скупља чим су проценили да је јефтинији увоз из Србије. Ипак, нажалост, због компликованих процедура на границама још не радимо за иностранство”, кажу из Кућица Ненић.

Слична ситуација је и у Метал сервису.

“Слали смо контејнере у регион, имали смо захтева из Хрватске и Црне Горе. Рецимо, када је прошле године срушен манастирски конак код Улциња направили смо и контејнере за свештена лица тамо”, кажу саговорници нашег портала.

Б92