Почетак » Вести » Србија » Како нахранити све више људи са исте површине земљишта?
Photo by John Lambeth from Pexels

Како нахранити све више људи са исте површине земљишта?

Како произвести храну за нарастајућу светску популацију уз ограничене ресурсе и поштовање економског, социјалног и еколошког стуба?
У одговору на ово питање лежи суштина одрживости пољопривредне производње, речено је на данашњем онлајн панелу „Од њиве до кухињског стола“.

Панел је део серије вебинара под називом „Зелени план за Србију“, а организује га ЕУ инфо мрежа.
Говорећи о одрживости пољопривредне производње професорка Пољопривредног факултета у Новом Саду, Весна Родић је рекла да као што производња која није економски и социјално оправдана није одржива на дужи рок, тако она мора задовољит и еколошку компоненту.

Према њеним речима, развој свести је кључан у очувању животне средине а он је код нас у неким сегментима и бољи од очекиваног. У прилог томе је навела да су домаћа истраживања показала да наши људи, како обични грађани тако и пољопривредни произвођачи, високо вреднују важност здраве животне средине.

Ипак, пуно је неправилности од стране произвођача када је реч о примени хемијских средстава. Тако у Војводини само осам одсто газдинстава уради анализу земљишта пре него што га третира минералним ђубривом а исправно би било да то уради свако газдинство које користи ову врсту ђубрива. Такође је лоше и што петина газдинстава питање амбалажног отпада од пестицида решава на, како су рекли неки други начин, а не онај који је прописан.

Извршни директор Европске тренинг академије и представник Стренгтх2Фоод пројеката, Хоризонт 2020, Ратко Бојовић је представљајући овај пројекат рекао да је реч о великом истраживању у пољоопривреди у коме учествује 30 партнера, од којих је пет из Србије. Међу главним циљевима пројекта су унапређење исхране у школама које саме припремају оброке, унапређење система јавних набавки како би школе куповале не само најјфетније него и најквалитетније произвоиде. Циљ су и такозвани кратки ланци снабдевања храном, којима би се омогућило да произвођачи, а пре свега они мали, директно продају храну школама и другим јавним институцијама на локалу.

Додао је да се у оквиру пројекта ради са 30 школа и то у Београду, Новом Саду и западној Србији.

Истраживања која су рађена показала су да има доста места за побољшање ситуације јер деца не поједу око 30 одсто хране која им се у школама спреми, доста те хране се увози, а требало би да буде локална. Као занимљиво тржисте за могуће снабдевање школа навео је органску производњу, али само удружене произвођаче пошто појединачни произвођачи нису у стању да обезбеде ни неопходан асортиман ни количине.

„Срећан сам што смо окупили седам, осам најбољих органских произвођача из Србије који испоручују намирнице великим трговинским ланцима а могли би и школама. Иако се органски производи сматрају скупим, цене су мање када произвођачи школе снабдевају директно јер нема посредника“, указао је он.


Photo by John Lambeth from Pexels

Б92