Почетак » Вести » Србија » НАЛЕД: Инвеститорима у прехрамбеном сектору одобрено више од 38 милиона евра подстицаја

НАЛЕД: Инвеститорима у прехрамбеном сектору одобрено више од 38 милиона евра подстицаја

Од 2006. године, Министарство привреде одобрило је подстицаје који премашују 38 милиона евра, за 32 инвеститора из прехрамбеног сектора. Овакав стимуланс је већини њих омогућио да повећају број запослених, а некима су та улагања у прошлој години донела раст прихода и до 25%, у поређењу са годином у којој су аплицирали за подршку.

Компаније које су претходних година користиле ову државну помоћ, богатије су у просеку за по 84 нова запослена, показала је анализа НАЛЕД-а и Министарства привреде, реализована у оквиру пројекта “П2П – Припреми се за учешће”, који спроводе Центар за европске политике (ЦЕП), НАЛЕД, портал Еуропеан Wестерн Балканс (ЕWП) и Центар савремене политике (ЦСП), а финансира Европска унија.

– Подстицаји су допринели да се повећа број радних места од 25 до 312 по инвеститору, односно кориснику средстава. Вредност планираних улагања се креће од 305.000 до 45 милиона евра, за која је одобрена подршка од 116.000 до 12 милиона евра. То нам је дало добру основу да испунимо један од најважнијих циљева, а то је модернизација производње и повећање конкурентности домаће агро-индустрије – каже Бранислав Пејчић, начелник Одељења за инвестиције у Министарству привреде и додаје да су механизми за остварење тог циља слични онима које користе и чланице ЕУ кроз Фонд за пољопривреду и рурални развој.

Анализа ефеката подстицаја у прехрамбеној индустрији представљена је данас на онлине седници Савеза за храну и пољопривреду, а показала је да чак 90% компанија сматра да без новчане подршке државе, не би успешно завршили инвестициони циклус. Говорећи о значају прехрамбене индустрије, Тиса Чаушевић, шефица Јединице за пољопривреду и здравство у НАЛЕД-у, указала је на илустративан податак да је вредност инвестиционих пројеката компанија из овог сектора у просеку износила 6,75 милиона евра, са просечним износом подстицаја од око 1,19 милиона евра.

– Прехрамбена индустрија је једна од најзначајних грана, јер генерише од 3,7% до 4,3% БДП-а, а у укупном извозу земље учествује са 12%. Међутим, има простора за подизање конкурентности у овој области. Зато је у анализи дат и низ препорука како би се унапредио систем доделе подстицаја. Једна од значајнијих је, примера ради, да се као главни критеријум за доделу подстицаја више не узима број планираних нових радних места, већ потенцијал за модернизацију и аутоматизацију производње. Затим, важно је и усклађивање са стандардима ЕУ, подршка локалном економском развоју, брига о животној средини коју компаније показују коришћењем зелених технологија – каже Чаушевић.

Према њеним речима, било би корисно да се дозвољени износ подстицаја под одређеним условима увећава, пре свега за инвестиције са повољним утицајем на животну средину или за пројекте из области органске пољопривреде. Због специфичности пољопривредно-прехрамбеног сектора, препорука је и да се сагледа ланац снабдевања и у програм подстицаја укључе и пројекти улагања у развој примарне пољопривредне производње, како би се подржао целокупан круг производње и прераде хране. Из угла повећања конкурентности значило би и ако би се, поред у постројења, улагало и у сертификацију, промоцију или иновације које доносе већу безбедност и квалитет производа.

Пулс онлајн