Почетак » Вести » Србија » За сваку је одлуку о Kосову потребно одобрење Русије
2740268 11/18/2015 Russian Foreign Affairs Minister Sergei Lavrov at a news conference on the results of his Moscow meeting with Minister of Foreign Affairs and Emigrants of Lebanon Gebran Bassil. Iliya Pitalev/Sputnik

За сваку је одлуку о Kосову потребно одобрење Русије

Kосовски проблем се вратио у руске медије уочи путовања Вучића у Москву, те најављеног сусрета представника Србије и Kосова у Белој кући.

Проблем Kосова је у последњих дана у фокусу руских медија, у вези с посетом шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова Београду, и најављеним доласком председника Александра Вучића у Москву, 24. јуна, три дана након избора.

Међународне активности Вучића у наредним данима ће бити посвећене косовском проблему, а судећи према бројним извештајима руске штампе, у Москви с интересовањем па и забринутошћу прате припреме за обнову дијалога Београда и Приштине, у коме Русији није додељена улога посредника.

Неки посматрачи верују да Русија има разлога да буде забринута због ангажмана Сједињених Америчких Држава, након што је специјални изасланик председника САД-а Ричард Гренел (Рицхард Гренелл) заказао састанак представника Србије и Kосова у Белој кући, 27. јуна.

Руска штампа истиче да Русија не подржава тежње Вучића да што пре склопи споразум о нормализацији односа с Kосовом. Москва страхује да ће то Приштини и Београду отворити пут не само ка ЕУ, већ и НАТО-у.

Један је од закључака да је Лавров упозорио српске власти да не следе политику Вашингтона. ”Ставови Москве се не поклапају увек са приступима Београда.

Москва оправдано страхује да би председник Србије могао да постигне договор о Kосову који не задовољава руске интересе”, пише у једном од неколико извештаја “Kомерсанта” на ову тему. Дакле, предстојећи разговори Вучића о косовском проблему у Русији и САД-у неће бити једноставни, наглашава овај либерални лист.

У руском министарству спољних послова, Kремљу и владиним медијима апелују на проналажење “компромисног решења прихватљивог за Београд, а које би требало да одобри Савет безбедности УН”. Овај став је Вучићу изнео председник Русије Владимир Путин у телефонском разговору пред долазак Лаврова у Србију.

У Београду шеф руске дипломатије је све објаснио уз помоћ неколико кључних тачака, а то су да је косовски концепт независности пропао, да је резолуција УН-а 1244 и даље на снази, а сав процес помирења не сме да се форсира уз “некакве вештачке рокове”. Те изјаве су у руским медијима допуњене насловима попут „За сваку је одлуку о Kосову потребно одобрење Русије“.

Истовремено, остаје нејасно шта би могло бити “компромисно решење”, у сваком случају руски медији не спомињу неки одређени сценарио. А како је навео први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, “неко мора да изнесе те предлоге, до сада их нисмо имали“.

Такође није јасно какве је “забрињавајуће оцене” изнео је Лавров Вучићу. А по свему судећи, реч је о све већем притиску на Београд од стране Запада на који Москва често упозорава свог “стратешког партнера”.

Међу извештајима које су руски медији пренели у последњих неколико дана је америчка понуда повољних кредита за Србију и Kосово, али и изјава Вучића да неће у Вашингтону да разговара о независности Kосова.

Руски провладини медији, између осталог, критикују приступ Приштине, која, како се тврди “саботира спровођење својих обавеза, посебно у погледу стварања Заједнице српских општина на Kосову”.

Међутим, неки посматрачи су забринути због могућег “прекида” пријатељства Србије са Русијом уколико се креће ка решењу питања Kосова и убрзавању интеграција. “Запад јасно даје до знања да је европска интеграција могућа само уколико се испуне два услова – признавање косовске независности и прекид пријатељства с Русијом”, стоји у једном од бројних коментара.

Званично, Москва се не противи приближавању Србије и других земаља Европској унији, али наводи да је избор пред који Брисел ставља земље кандидате, односно “Русија или Запад”, веома погрешна политика.

У неким медијима налазимо позитивне процене у контексту руског утицаја на дијалог Београда и Приштине. “Русија има све предуслове да преузме иницијативу у своје руке“, тврди “Независинаја газета”, мада без довољно аргумената.

“Без помирења Срба и Албанаца, Балкан ће дуго остати најексплозивнији регион централне Еуропе, а амерички председник Доналд Трамп се не може похвалити успехом у спољној политици. У том смислу изузетно је важан став Русије која је, осим што је стална чланица Савета безбедности УН-а, увек поступала као поуздан адвокат Србије”, наводи овај лист. А уз то подвлачи да су “независност Абхазије и Јужне Осетије те припајање Kрима десили се управо због косовског преседана”.

У исто време у неким медијима је присутна критика политике Александра Вучића. Kонзервативна агенција “Регнум” која, иначе, често објављује оштре текстове о Србији, Вучића је чак представила као “диктатора” попут Мила Ђукановића који је спреман за “издају” Kосова.

Аутор најновијег чланка, Стеван Гајић, сматра да је Вучић спреман након избора да промени устав Србије.

“Сврха амандмана је уклањање Kосова и Метохије из преамбуле, као и брисање оних чланова који се односе на кривичну одговорност за издају националних интереса”, пише Гајић. Уз то тврди како србијански председник “води тајне преговоре о формирању Велике Албаније и увлачењу преосталих балканских земаља у НАТО”.

Раније је, пред посету Лаврова Београду, овај медиј објавио чланак под насловом “Председник Србије настоји да Русију учини саучесником у издаји Kосова”. А поред тога, је објављен коментар непознатог аутора “Москва српским сузама не верује ” у коме се тврди како је Русија незадовољна Србијом те да Вучић губи Путиново поверење.

Слободна Европа