Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Друштво » Историјска читанка » ДИГИТАЛНА ИЗЛОЖБА: СРЕДЊОВЕКОВНЕ ФРЕСКЕ У МИНИЈАТУРИ
Распеће Христово - Светозар Пајић

ДИГИТАЛНА ИЗЛОЖБА: СРЕДЊОВЕКОВНЕ ФРЕСКЕ У МИНИЈАТУРИ

Светозар Пајић Дијак, самостални уметник
Члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије
E-mail: svetozarpajicdijak@gmail.com

Уметничко-калиграфски циклус Средњовековне фреске у минијатури, настао је током 2018/19, и обухвата мој избор фресака осликаних у византијском стилу из српских православних манастира – царских лаври, које су ми биле подстицај и узор у сликарско-калиграфској обради одабраних тема. Радови чине наставак мог вишедеценијског рада на очувању српске средњовековне ћирилске рукописне баштине. Ове минијатуре, доносе нови приступ у преписивању одабраних страница богослужбених књига, будући да садрже иконопис и калиграфски испис тропара празнику, или светом који се прославља, који су осликани у религиозној сцени.

Радови су димензија 50 х 35 цм, насликани су на пергаменту.

Богородичини празници

  1. Благовести
  2. Успење Пресвете Богородице

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

    Господњи празници

    1. Рођење Господа Исуса Христа
    2. Преображење Господње
    3. Цвети, улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим
    4. Распеће Христово
    5. Васкрсење Господа Исуса Христа

    Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

    ПЕРО ЗАНЕСЕНО ЛЕПОТОМ

    Покушај да се разуме књижевно-историјски и културолошки значај средњовековне књиге, непосредно је повезан с феноменом рукописне књиге као знаком-симболом сваке средњовековне библиотеке. Она уједињује историју људске мисли и писања кроз векове, и окупља небројене анонимне или потписане писце, писаре, преводиоце и редакторе, калиграфе, илуминаторе, књиговесце, на послу за који се сматрало да је богоугодан и свет.
    Отварање рукописне ризнице, после много векова, није једноставно улажење у свет књига, какав је он данас. Оно подразумева претходно познавање стваралачке и књижевне поетике средњег века, технику настајања рукописа и рукописних књига, правила и начина исписивања текста, и најважније, различитост у схватању ауторства и оригиналности једног дела у односу на савремене погледе.
    Књижевни језик Срба у средњем веку – српскословенски, и њихово писмо – ћирилица, били су истовремено писмо и језик Светог писма и службе Божије, српски свети језик. Далековиди српски владари и мисаони државници,  веровали су у књигу и моћ писане речи. Писање се сматрало узвишеним делањем, и било је писмена потврда бескрајног трајања Божије промисли и Његовог непресушног милосрђа према људима.
    Српски светородни витешки краљеви и властелини, градећи манастире, своје велелепне задужбине, у којима је цветала духовност и уметност,  били су по дометима у просвећености и раскоши, угледници међу тадашњим европским народима. Средњовековни манастири били су својеврсни духовни расадници писара – дијака као и образованих писаца, даровитих и учених монаха, који су заветујући се на повученост и ћутање, учили вештини обликовања слова, страница, целих књига, за опште добро и спас сопствене душе. Српска средњовековна рукописна баштина, књижевно узорна, отмена, пуна побожности и господства, остала би скривена или заборављена, да није било подвижничког делања писара – преписивача. Они су својим посленичким радом наткрилили минула столећа и задужили потомство.
    Овај узор не застарева ни данас, то видимо у живом, уметнички подстицајном и изражајном перу Светозара Пајића Дијака. Три деценије, он обделава, као чувар српског ћирилског наслеђа. Трудољубиво и самопрегорно развија, попут маштовитих писара, вештину цртања и украшавања ћирилских слова, раскошних иницијала.
    На овом тешком, али лепом рукоделатном послу, Пајић је удахнуо свој особени, препознатљиви печат. Сликар, калиграф, илуминатор и књиговезац нашег доба, на свитку патиниране хартије, пергаменту…уверава нас да лепота Речи, не мора да остане запретена у словима. Он им дарује богате одежде, преодевајући их сигурном руком у бујна иницијална слова, разбокорене вињете, минијатуре, заставице…удахњујући им нови живот. Каткад је витко слово у бледој сепији и танким пером исписано, украшено златном бојом. Нека слова имају седефасто црни тон, украшена бобицама и филигранским украсним детаљима. Странице Четворојеванђеља и других богослужбених књига украшене су заставицама, минијатурама са декоративним и раскошним биљним украсима, стилизованим гранама са листовима, лозицама и цветовима, или преплетима који обликују квадрате, осмице, елипсе; птице са крунама повијених или раширених крила, животињски и цветни мотиви – уметнички обликована слова или живе слике светитеља и празника, уцелињених у црквеним празницима.
    Вешто и стрпљиво перо Светозара Пајића Дијака, занесено лепотом српских рукописних књига, потврђује да је непресушан светосавски медоточни извор и непобедива снага светих витешких предака, да заувек сведоче од кога смо постали и стасали.

     Весна Башић, архивски саветник