Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Србија » АМЕРИКА СВЕ ГЛАСНИЈЕ ЗАГОВАРА РАЗМЕНУ ТЕРИТОРИЈА!!!

АМЕРИКА СВЕ ГЛАСНИЈЕ ЗАГОВАРА РАЗМЕНУ ТЕРИТОРИЈА!!!

Размена територија између Србије и Косова треба да буде на преговарачком столу, каже Чарлс Капчан, члан америчког Савета за спољне послове и професор Џорџтаун Универзитета.

– Не мислим да је то политички или морално непријатније од одвајања Косова од Србије, што је такође било прекрајање граница дуж етничких линија. Веома је тешко за Косово да крене напред и функционише као демократска земља када један његов део не жели да припада тој држави – сматра Капчан, који је био директор за европска питања у Савету за националну безбедност (НЦА) у администрацијама Била Клинтона и Барака Обаме.

Он додаје да би на крају тог процеса Србија морала да призна Косово.

– Србија треба да се отргне прошлости и склоности ка историјским жалопојкама. Због тога сматрам да размена територија треба да буде на преговарачком столу. Ако припајање севера Косова пружа српској влади и народу осећање да су „сачували образ“ у довољној мери да би признали независност Косова, онда сматрам да се то мора учинити јер је то корак напред ка дуготрајној стабилности и миру на Балканском полуострву – каже Капчан за РСЕ.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, Капчан каже да је у неким тренуцима током разговора Александра Вучића и Хашима Тачија било је знакова напретка, пре свега о размени територија тако што би се део северног Косова припојио Србији у замену за део Прешевеске долине. Међутим, та идеја је потиснута делимично због противљења доскорашњег косовског премијера Рамуша Харадинаја, затим Немачке и других европских центара.

– Сада, у ситуацији када нема помака, односно „ветра у једра“, због реакције Србије на царине које је увело Косово, сматрам да размена територија треба да буде на столу. Наиме, ако може да отвори пут ка нормализацији односа Србије и Косова, упркос извесног ризика по регион због инсистирања других за прекрајањем граница по етничким линијама, онда овај предлог пружа у најмању руку једну опцију више за излазак из ћорсокака – навео је Капчан, уз опаску да би то изискивало пристанак грађана Србије и Косова, „а то није извесно, пре свега са косовске стране“.

„Косово је де факто независно“

Ипак, како каже, ЕУ и САД треба да наставе да инсистирају на наставку преговора Београда и Приштине, јер је нормализација односа нужна, а Косово које је де фацто независно, треба да то постане и де јуре, да би се остварио дуготрајни мир на Балканском полуострву.

На питање РСЕ, како је могуће да Србија и Косово размене делове територија а да то не запали цео регион, Капчан каже да сматра да ово питање треба да буде на преговарачком столу.

– Не мислим да је то политички или морално непријатније него што је одвајање Косова од Србије, што је такође било прекрајање граница дуж етничких линија. Ако је могуће постићи трајно решење за односе Косова и Србије као последица размене територија, ја бих то подржао из прагматичних разлога. Веома је тешко за Косово да крене напред и функционише као демократска земља када један његов део не жели да припада тој држави. Северно Косово и даље има снажне везе са Србијом. Већина Срба који живе у тој регији не сматра да треба да остану унутар Косова – прича он.

Према његовим речима, ризик од ланчане реакције вероватно постоји. Ипак, како каже, „позитиван ефекат нормализације односа између Србије и Косова налаже да се крене напред без обзира на могуће ризике које такво решење може да изазове у БиХ и можда у Македонији због тензија између Македонаца и Албанаца, као последица размене територија“.

Он наводи и да „нема сумње да би у случају размене територија између Србије и Косова, појединци у Републици Српској, пре свега Милорад Додик, покушали да то искористе као изговор за прекрајање граница дуж етничких линија“.

– Међутим, у случају Косова и Србије, то толерисање одступања од стандардних норми допринело би већој стабилности. У случају БиХ, отцепљење Републике Српске би имало дестабилизирајући ефекат. Због тога међународна заједница треба одлучно да се супротстави тој опцији – наводи амерички професор.

Ангажовање САД

Капчан каже и да није сигуран да постоји јасан став америчке администрације када је реч о размени територија. Наводи и да има оних који би подржали ту идеју, односно ону око које се Београд и Приштина сагласе, па макар то била и ова, док са друге стране „многе америчке дипломате противе се том решењу“.

– Истовремено, сматрам да ако се укину царине и почне дијалог између господе Тачија и Вучића, САД би се могло директније укључити у настојању да се постигне споразум. Чињеница да је Болтон у једном тренутку исказао потенцијалну подршку размени територија, наговештава да би он лично могао бити укључен уколико то околности буду изискивале – наводи Капчан.

Каже и да је скептичан да ће се САД директније укључити у преговоре Београда и Приштине јер, „генерално говорећи, председник Доналд Трамп настоји да се реши многих међународних обавеза, а не да их повећава“.

– Његова администрација није идентификовала Балкан као један од приоритета. Фокусирана је на друга питања, пре свега настоји да се извуче из Сирије и Авганистана пре избора 2020. Дакле, скептичан сам да ће се Трампов тим директније ангажовати и преузети водећу улогу око овог питања јер га не доживљава као приоритет. То значи да је лопта и даље у европском дворишту – појашњава он.

И Запад и Русија

На питање о томе да српске власти са једне стране имају ЕУ перспективу, док са друге „играју и на карту Русије као блиске савезнице“, Капчан наводи да ће се читава прича завршити „интеграцијом Балканског полуострва у евроатлантске институције, као и признањем Косова од стране Србије“.

– Наравно, питање је колико ће потрајати до остварења тог циља. Нажалост, српске власти политиком истовременог нагињања и ка Западу и ка Русији не помажу на том путу. Русија манипулише поделама на Балкану у своју корист. Знамо да је покушала да блокира улазак Црне Горе у НАТО и споразум Атине и Скопља о имену Македоније, да експлоатише поделе у БиХ – прича он.

Ипак, како каже, на крају ће балканске државе увидети да ће њихова будућност бити много просперитетнија уколико буду интегрисане у Европу него ако остану на ветрометини.

– Зато је кључно када ће се појавити довољно храбро и одлучно политичко вођство да донесе тешке одлуке. Русија ће наставити да се меша, да користи етничке поделе у региону, али ће јој на крају бити сужен простор због много веће привлачности чланства у ЕУ и НАТО него нека врста сврставања уз Москву – истиче он.

Не можете остати на „ничијој земљи“

Говорећи о подршци ЕУ, Капчан појашњава да је пад подршке европским интеграцијама разумљив јер ЕУ и САД, као стожери западне демократије, посрћу под налетом популизма, што се огледа у неповерењу у демократске институције, јачању анимозитета према мигрантима, нарочито према муслиманима. Стога, каж, многи на Балкану постављању питање да ли су ЕУ и Запад привлачни, као што су некада били.

– Ако се суочавате са избором интеграције у Европу или да останете на „ничијој земљи“ – чак иако ЕУ посрће, Британија одлази, пољска Влада постала популистичка, припадност једном од највећих светских тржишта, једном од најуспешнијих експеримената у политичкој и економској интеграцији је много привлачније него живети на политичкој и стратешкој ветрометини – истиче он.

ЕУ жмури на кршење демократских норми

На опаску РСЕ да је ЕУ спремна да „зажмури на кршење демократских норми на Балкану, фокусирајући се на стабилност“, што би могло да доведе до тога да балканске земље постану чланице ЕУ, али да ће суштински остати нереформисане, Капчан каже да дели исту забринутост.

– Несрећна је околност да и на Западу постоје политичари који крше норме либералне демократије, обрушавају се на медије, угрожавају слободе грађана. САД и ЕУ морају да се томе супротставе. Међутим, САД су у тешкој ситуацији јер сам њихов председник не поштује довољно либерално демократске норме – истиче он.

Наводи и да је политика на Балкану и даље оптерећена етничким идентитетима и поделама. У случају БиХ, њен структурни проблем је произишао из Дејтонског споразума тако да се политика и даље води следствено етничком критеријуму, па због тога још није изникла политичка партија и институција која би превазишла националне поделе.

– Стога се поставља питање када ће се појавити довољно снажан подстицај за превазилажење привлачности сврставања на етничкој основи. То нико не зна, али је очито да се продужава временски рок, јер широм света, заправо, јача политика националних и верских идентитета, уместо да слаби, укључујући САД и ЕУ – наводи он.

Казао је и да је споразум Грчке и Македоније важан искорак, „јер показује да рационалност и спремност на компромис могу да однесу превагу“.

– Због тога сам оптимиста да овај регион као целина на крају може да се интегрише у Европу. Србија ће нормализовати односе са Косовом, БиХ ће постати стабилна, мултиетничка држава. То је историјска путања. Нажалост, тешко је рећи када ће се то и остварити – прича амерички професор.

Он каже да је сагласан са оценом да регион стагнира, и да нису охрабрујући трендови када је реч о односима Србије и Косова или стању у БиХ.

– Међутим, ситуацију треба сагледати у ширем контексту. Можемо констатовати да је насиље на етничкој основи у великој мери спласнуло. Ратови из 1990-их припадају прошлости. То је веома охрабрујуће – истиче Капчан.

Одлив мозгова

Он се осврнуо и на такозвани „одлив мозгова“, рекавши да је због тога политичке елите морају што пре да уреде своје државе на ваљани начин како би осигурали да становници желе да остану да у њима живе.

Радио слободна Европа