Почетак » Вести » Успоставља се савез Берлин-Москва-Анкара
(L-R) Russia's President Vladimir Putin, President of the European Council Donald Tusk, Turkey's President Recep Tayyip Erdogan, German Chancellor Angela Merkel arrive for a family photo of the participants of the G20 summit in Hamburg, northern Germany on July 7, 2017. Leaders of the world's top economies gather from July 7 to 8, 2017 in Germany for likely the stormiest G20 summit in years, with disagreements ranging from wars to climate change and global trade. / AFP PHOTO / Tobias SCHWARZ

Успоставља се савез Берлин-Москва-Анкара

Централна Азија може постати нови „Блиски исток“ по броју потенцијалних сукоба и због тога је изузетно значајна сарадња између Русије и Турске, каже у интервјуу за Спутњик Филип Ковачевић, професор са Универзитета у Сан Франциску. Он истиче да дубока поларизација унутар америчке елите погодује брзом јачању алтернативних светских центара моћи.

Конгресни избори које многи у САД сматрају плебисцитом за или против Трампа одржавају се у новембру.

Како у том смислу видите тренутну ситуацију на америчкој политичкој сцени?

— Апсолутно све што се тренутно дешава на америчкој политичкој сцени је везано за новембарске изборе за Конгрес. Сваки дан доноси неки нови скандал и ситуација ће се по том питању све више радикализовати.

Мислим да америчка политичка елита није била овако подељена још од времена грађанског рата у 19. веку. И тада, као и сада, сукоб је био између, условно речено, либерално-глобалистичке и национално-конзервативне фракције политичке и економске елите.

Интересантно је да је (и) тада званична Русија била противник проглобалистичке опције, па је, на пример, руски цар Александар Други послао руску флоту у помоћ америчком председнику Линколну. Касније су и Линколн и Александар Други убијени, а могуће је да су оба лидера била жртве сличне обавештајне службе, која сада прети и Трампу.

Да ли Трамп може издржати притисак ове државе и политички преживети?

— Верујем да је Трампу јасна велика моћ својих противника. Због тога је он већ кренуо у жестоку изборну кампању кроз одржавање митинга у свим кључним америчким државама. Трамп зна да би победа демократа на изборима потпуно парализовала све његове будуће потезе и угрозила шансе да буде поново изабран за председника.

Проблем демократа је да они за две године нису произвели неку јаку личност, која би могла да се супростави Трампу. Због тога је њихова једина нада у овом тренутку тзв. дубока или паралелна држава, јер су утицајни људи који је чине, посебно у медијима, обавештајном апарату и судству, њима идеолошки наклоњени.

Како оцењујете актуелно стање и процесе у америчком друштву?

Недавно је чак Америка оптужила Хенрија Кисинџера да шурује са Русима. Колико су политички и друштвени ровови у Америци озбиљни? У ком правцу се Америка креће?

— Укупно стање у америчком друштву није добро. Врло је могуће да ће непријатељство на врху провоцирати организовано насиље у самом друштву. Расни и класни сукоби се већ опасно назиру у неким америчким државама. Путујући кроз САД, наишао сам на велике идеолошке разлике и недостатак жеље за компромисом.

И Трампу и његовим противницима одговара овакво стање. Трампу одговара да изиграва жртву, јер тако мотивише грађане да гласају за њега, а демократама одговара да од њега праве ђавола и руску марионету, јер тако мотивишу своју изборну базу која је већа него база републиканаца.

Русофобија је демократама постала главни изборни адут. То је знак да не желе да се суоче са реалним проблемима америчког друштва, као што су сиромаштво, организовани криминал, пропадање инфраструктуре, итд.

Америка се тренутно налази у економском и политичком рату са готово свим „савезницима“, а чини се да се ситуација са Турском нарочито отела контроли. Ту су и затегнути односи са Немачком, као и стратешко надметање са Русијом и Кином…

Како у том смислу видите будућу позицију САД на међународној сцени? Има ли више места повратку на стари глобалистички модел који је владао пре доласка Трампа, са Америком као лидером слободног света?

— Још је древногрчки филозоф Хераклит записао да се не може два пута закорачити у исту реку. Дакле, повратка на стари неолиберални глобалистички поредак нема.

Међутим, и нови мултиполарни поредак је далеко од стабилизације и равнотеже. То значи да ћемо у наредном периоду видети велики број геополитичких турбуленција, демократских смена власти и државних удара, распада старих савеза и стварања нових, а могуће и нове регионалне сукобе, посебно у зонама додира између великих сила.

Централна Азија може постати нови „Блиски исток“ по броју потенцијалних сукоба и због тога је изузетно значајна блиска сарадња између Русије и Турске. Рат између ове две државе је, по мом мишљењу, већ био на дневном реду одређених моћних кругова на Западу.

Турски председник Ердоган се сада окренуо у смеру Русије, али се налази на удару све већег броја противника на Западу. Није због тога чудно што су пре неколико дана Москву посетили турски министри спољних послова и одбране, као и шеф турске обавештајне службе Хакан Фидан.

Чини се да је нова евроазијска оса, која ће уз Турску и Русију вероватно укључити и Немачку, на помолу.

Дакле, Берлин—Москва—Анкара, стогодишњи сан многих евроазијских мислилаца. Јасно је да дубока поларизација унутар америчке елите погодује брзом јачању алтернативних светских центара моћи.

AFP PHOTO / Tobias SCHWARZ

Еспресо