Почетак » Вести » Алона Фишер Кам: Јерусалим је престоница Израела већ 70 година – Србија да премести амбасаду

Алона Фишер Кам: Јерусалим је престоница Израела већ 70 година – Србија да премести амбасаду

За оне који не знају, Србија је прва држава на свету која је била потписник Балфурове декларације (1917), којом је Јеврејима признато право на националну независност.
Сада, 101 годину касније, чини се да односи Израела и Србије никада нису били бољи, како на економском, тако и на политичком плану. У интервјуу за „Ало!“ амбасадорка Алона Фишер Кам напомиње да ће сарадња две земље у будућности бити још успешнија.

– Мислим да је економска сарадња између Србије и Израела битан фактор у односима две земље. Не треба заборавити и да број туриста који из Израела долазе у Србију расте у последње три године. Током 2017. имали смо их више од 40.000 и надам се да ће та бројка расти у 2018. Наравно, волели бисмо да видимо и што више српских туриста у Израелу. Што се тиче израелских инвестиција у Србији, већина је у вези са некретнинама, али далеко од тога да је само то, јер свакодневно охрабрујемо израелске компаније да дођу и инвестирају у Србији. Имамо добра решења у областима сајбербезбедности, управљања водама, чистих технологија… За нас је битно и да повећамо обим трговинске размене.

Израел није признао Косово, а једном сте навели да сте такав став заузели из принципа. Да ли је можда било притисака да промените позицију, јер је из Приштине у више наврата истицано да су савезници Израела одавно признали Косово?

– Прво, Израел није признао Косово, то је наша позиција. Истина је да ова позиција није иста као код многих наших пријатеља и савезника.

Да ли је било притисака на Израел по питању Косова?

– Људи поштују наше принципе, поштују нашу позицију, која се није променила што се тиче Косова.

САД су недавно преселиле амбасаду у Јерусалим. Да ли би и Србија требало да учини исто?

– Јерусалим је престоница Израела већ 70 година, а јеврејског народа неких 3.000 година, тако да је признање Јерусалима као престонице Израела или премештање амбасаде само признавање реалности. Мислим да кад год желите да решите проблем, морате да признате реалност, а не да је игноришете. То је први корак и тек онда је могуће говорити. Уверена сам да то не може штетити мировном процесу, већ напротив, допринеће проналажењу решења. Надам се да ће, временом, све земље преместити своје амбасаде у Јерусалим јер је то исправна ствар и признавање стварности.

Србија има добре односе са Израелом, али и са арапским земљама. Мислите ли да због тога Београд можда оклева да следи САД?

– Мислим да је то питање за српске власти. Заиста не знам шта узимају у обзир, али наравно да охрабрујемо све пријатеље да размотре могућност премештања амбасаде у Јерусалим.

Да ли сте задовољни реституцијом имовине јеврејској заједници у Србији?

– Мислим да је то веома битна тема на практичном, али и моралном нивоу. Чињеница је да тај закон веома битан, Србија је прва земља на свету која је усвојила такав закон и то је модел које би требало да следе и друге земље. За Израел је веома битно да видимо успех овог закона и захвални смо Србији на томе.

Сведоци смо да током последњих година у порасту антисемитизам, као и негирање Холокауста. Како гледате на то?

– Веома смо забринути. Није реч само о негирању Холокауста, него и покушају да се преправи историја. То је веома опасно, прво због Јевреја, јер смо ми увек били жртве преправљања историје. Појава антисемитизма је синдром, односно показатељ болести у друштву када је реч о европским вредностима. Друштво би требало да се запита да ли се удаљава од европских либералних вредности, а поготово нас забрињава тајминг. Генерација која је преживела Холокауст полако нестаје и ми морамо да осигурамо доказе о томе што се догодило да бисмо могли да се боримо против ревизије историје. Најбитнија је едукација, јер наредна генерација мора да зна шта се догодило како би се то избегло у будућности, не само када је реч о Јеврејима, него и о било којој другој мањини.

УН често критикују Израел због Палестине. Како ви гледате на то, с обзиром на све шта се дешава протеклих месеци на граници Израела и Газе, као и на сукобе израелске војске са Хамасом?

– Хамас је одлучио да користи своје грађане против Израела као људски штит. Све су покушали да користе – минобацаче, тунеле, ракете, све против Израела, и нису успели… Тренутно на територију Израела пуштају запаљиве змајеве и балоне како би палили наше пољопривредно земљиште и шуме. Користе сопствене цивиле како би послали поруку да су они жртве, а сам Хамас је признао да су жртве, више од 80 одсто, његови чланови који су се крили иза цивила у покушају да уђу у Израел. Нажалост, порука коју је свет послао Хамасу јесте порука охрабрења да настави с агресијом, док се Израел само брани. Што се тиче УН, ово нажалост није ни први, ни други или последњи пут да се тако постављају према Израелу. Уместо да буду осуђени терористи, осуђују се они који се бране. И не само то, него видимо покушаје да се искриви историја, као рецимо када је се ради о Унеску. Многе земље, укључујући и Србију, гласале су за резолуцију која пориче везе јеврејског народа са Јерусалимом. Веома је опасно када се помоћу политике преправља историја. С друге стране, видите шта се све дешава у свету, од Ирана, Сирије, Северне Кореје… А опет, чини се да је међународна заједница опседнута Израелом и да по страни оставља толико других битних питања.

Поменули сте Сирију. Како гледате на мигрантску кризу?

– Све што се дешава на Блиском истоку има утицај на Европу и европске земље морају да узму то у обзир, да на Израел гледају као на партнера, а не да нас доживљавају као елемент с којим не може да се сарађује. Европа се дуги низ година бринула о Израелу и Палестини, а показало се да има много више конфликата који су далеко насилнији, а који се игноришу у међународној арени. Питање избеглица је пре свега хуманитарно питање, а хтела бих да скренем пажњу на чињеницу да је Израел у својим болницима збринуо на хиљаде повређених Сиријаца и наставићемо то да чинимо. За те људе је Израел био најгори непријатељ, а ми смо их прихватили. Можда је то први знак боље будућности на Блиском истоку.

Ало онлајн