Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » У суботу су Задушнице

У суботу су Задушнице

У суботу 26. маја 2018. године су Летње (духовске) задушнице. Тим поводом традиционално се одржавају помени и очекује се већа посета Градском гробљу и свим гробљима у граду и приградским насељима.

ЈГСП „Нови Сад“ ће повећати број аутобуса у правцу Градског гробља, а „Лисје“ ће у кругу гробља организовати превоз комбијем за старија и инвалидна лица. Са главног улаза у Градско гробље, биће обезбеђена два комбија који ће да превозе грађане од 7-15 часова.

Грађане, који нису у могућности, из неких разлога, да до суботе уреде појединачна гробна места, подсећамо да могу да се договоре са нашим службама на Градском гробљу око насипања хумки и уређења зеленила на гробном месту.

Улаз аутомобилима унутар Градског гробља суботом није дозвољен.

Молимо грађане да воде рачуна о чесмама и не остављају смеће у сливницима, као и да по завршетку посете гробљу провере да ли су угасили свеће, како не би дошло до пожара.

Задушнице су црквени празник када хришћани посећују гробове својих ближњих и узносе молитве Богу за њих. Увек падају у суботу.

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

Српска православна црква прописала је посебне дане који су посвећени молитви за умрле.
Задушнице обележавају сећање дана одвајања душе од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На задушнице се обавезно излази на гробље. Тада се обавља парастос или помен. Освећује се жито, прекађује гроб и пале свеће за покој душа умрлих. Обавезно се уређује гроб.

Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, читав обред се служи у храму.

Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.

На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.
Задушнице се обележавају четири пута годишње:

Зимске задушнице – обележавају се у суботу пред Месне покладе
Летње задушнице – обележавају се у суботу пред Духове
Михољданске задушнице – обележавају се пред Михољдан
Јесење задушнице – називају се другачије и митровске задушнице јер обележавају у суботу пред Митровдан