Српске области

Историја српске средњовековне државе не почиње Стефаном Немањом и његовим сином Савом, како би се могло претпоставити на основу њихових животописа.

Стварање најстарије српске државе не може се пратити у свим појединостима, али је процес њеног организовања прилично напредовао до средине X века.

Нешто су нам познатије границе појединих српских области дуж обале Јадранског мора:

·         област Неретљана или Пагана налазила се између Цетине И Неретве, а

·         од Неретве до Дубровника облас Захумљана,

·         источно од Дубровника, до Боке Которске простирала се област Травуњана И Конављана, позната као Травунија (Требиње)

·         источно од Боке Которске према реци Бојани пружала се Дукља

·         северно од Дукље, Травуније и Захумља налазила се Рашка, најпространија област насељена Србима, та област је допирала на северу до Саве, на запад се пружала према Врбасу, а на исток до Ибра, док су јужну границу чиниле планине које су је одвајале приморских српских земаља,

Процес окупљања и чвршћег повезивања свих српских земаља био је поодмакао, али не и окончан.

Становништво у српским областима живело је углавном по сеоским насељима, али је постојало и више утврђених градова.Срби су били земљорадници, али су се бавили и сточарством, нарочито гајењем говеда, свиња, коња, оваца и живине. Било је развијено и пчеларство, риболов, док лов на крупну и ситну дивљач вековима није губио значај. Обраду метала, нарочито гвожђа, Срби су врло добро познавали. Ковачи, од којих ће се прилично рано одвојити мачари и златари, заузимали су угледно место у друштвеној заједници, као уосталом и грнчари, дрводеље, каменоресци, кожари и ткачи. Занатске вештине Срба одувек су биле на знатној висини.

претходна следећа